Тамара Миленковић Керковић из Двери и Сања Јефић Бранковић из СДПС-а о промени Устава

Тамара Миленковић Керковић из Српског покрета Двери позвала је грађане да на Референдуму заказаном за недељу 16. јануара заокруже "НЕ" промени Устава Републике Србије.

"Овај референдум је практично антиреферендум због услова у којима се одвија, због антидемократске процедуре, али не само због тога како се одвија већ и садржина овога о чему треба да се грађани изјашњавју је потпуно проблематична, а на жалост и политички аспекти отварања устава и припреме за неке нове промене - избацивање уставне преамбуле, долазак Рио Тинта, све то говори одговор против на референдуму", наводи Миленковић Керковићева.

Са друге стране, Сања Јефић Бранковић из Социјалдемократска партија Србије позвала је грађане да заукруже "ДА" на референдуму.

"Референдум је најбољи израз демократије и то је начин непосредног учешћа грађана у креирању друштвених токова и управо из тог разлога мислим да би грађани требалo да искористе ту своју прилику и да 16. јануара изађу и кажу - да променама, јер ће те промене на крају свакако бити одраз неких позитивних ефеката на њихов свакодневни живот", наводи Јефић Бранковићева.

Уставне промене се, објашњава Јефић Бранковићева односе само и искључиво на област правосуђа.

"Сложићете се са мном да је ова област некако увек била под лупом јавности и апсолутно постоји оправдан разлог за тако нешто, а разлог лежи у чињеници да од правосудног система једне земље, односно од стања у ком се правосудни систем једне земље налази зависи и степен демократије самог друштва. Врло је тешко достићи одговарајући степен демократије у друштву како би се испоштовало основно начело владавине права", објашњава Јефић Бранковићева

Врло често можемо чути, додаје Јефић Бранковићева, да се тај термин употребљава у најразличитијим контекстима.

"Ја бих рекла да би најидеалније дефиниција самог принципа владавине права била та да она подразумева неко добро функционисање између три потпуно одвојене гране власти - извршне, судскe и законодавнe. И те три гране власти морају међусобно сарађивати у смислу да се са једне стране допуњују и да коригују једна другу, али да опет са друге стране задрже и извесни ниво и самосталности, али и независности у свом одлучивању", објашњава Јефић Бранковићева.

На питање у ком смислу, у којој мери ове промене обезбеђују независност судства у односу на извршну и законодавну власт одговара: 

"Ви сте врло често у јавности могли да чујете да се помиње, да кажем, та поштапалица да уствари судска власт и уопште одлуке судова наилазе на извесну врсту притиска од стране политичара. Овим уставним променама управо се дешава супротно. Судије и судијске одлуке ће апсолутно бити лишене политичког утицаја, уколико га је икада и било и омогућиће им да на један својеврсан начин покажу да су достојни обављања функције на које су изабрани", објашњава Јефић Бранковићева.

Керковић: Избор судија се измешта у приватну сверу  

Тамара Миленковић Керковић је на констатацију Јефић Бранковићеве да се тим изменама уствари гарантује већа самосталност судијама у раду, одговорила да се апсолутно не слаже са свим изнетим аргументацијама.

Сматра да уставне промене неће довести до деполитазиције правосуђа, већ да се избор судија измешта у приватну сферу.

"Ове промене не могу да доведу до деполитизације јер се избор судија и њихова функција ставља у приватну сферу. За разлику од јавне када су Народна скупштина и народни посланици бирали и судије и председнике судова, за разлику од тога сада се измештају у потпуно приватну сферу. Привредни савети сада делегирани од стране судија комбиновано састављени треба да бирају судије и такође то никако не значи њихову независност. То значи да ће само утицај на њих бити лакши, али не сада више само политички утицај који данас постоји", оцењује Миленковић Керковићева.

Правосуђе, додаје, није независно данас, део је подложан утицају извршне власти, а сада ће то бити још лакше јер се то измешта у једну потпуно приватну сферу где ће судије практично саме себе бирати, а утицај Скупштине се минимизира.

"Посланици могу да бирају само четири члана Високог савета судства, дакле укупно осам чланова од 22, док се са друге стране утицај извршне власти не смањује јер министар правосуђа по функцији треба да буде члан Високог савета тужилаштва. Тако да то никако не значи деполитизацију", закључила је Миленковић Керковићева.