Брнабићева у обраћању ГС УН: Приштина распламсала велику кризу, Београд привржен тражењу компромиса

Ана Брнабић се обратила на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку и говорила о кризи на Косову и Метохији, пандемији коронавируса и климатским променама.

Председница Владе истакла је да се стално повећава број напада на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

"Према подацима УН, Косово и Метохија је и даље територија са најмањим број повратника (интерно расељених Срба) од свих постконфликтних подручја у целом свету", нагласила је премијерка.

Навела је неколико примера који описују живот Срба, међу којим су случајеви напада у општини Исток на кућу повратника Радоја Пумпаловића, старог 81 годину, више напада на Драгицу Гашић, првог српског повратника у Ђаковицу, напад на Николу Перића, као и нападе на српске средњовековне цркве и манастире.

"Ова спирала насиља на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором примене нових правила за регистарске таблице, Приштина је послала тешко наоружане специјалне јединице на север покрајине. Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума. Ова ирационална демонстрација силе је распламсала велику кризу", напоменула је премијерка.

То је пореметило снабдевање храном и лековима српске заједнице на северу покрајине, рекла је Брнабићева и додала да су локални Срби, који су се мирно окупили у знак протеста против те мере, наишли на сузавац и полицијску бруталност, чиме је озбиљно угрожена локална и регионална стабилност.

Упркос свим изазовима и свакодневним провокацијама, како је истакла, Србија остаје снажно посвећена проналажењу решења заснованог на компромису, које ће обезбедити трајни мир и стабилност.

"Дијалог и имплементација постигнутих споразума су једини исправан начин за решавање свих отворених питања", додала је премијерка.

Међутим, подсетила је, скоро девет година од постизања Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина, што је окосница тог споразума - још није ни почело.

Апеловала је на међународну заједницу и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да снажно инсистирају да привремене институције самоуправе у Приштини почну да примењују све постигнуте споразуме.

"Република Србија одбраном свог суверенитета и територијалног интегритета, истовремено брани међународно право, Повељу УН‚ правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН‚ и врховни ауторитет Савета безбедности када је реч о очувању међународног мира и безбедности. Посебан значај придајемо активностима мисије УН на Косову и Метохију и очекујемо да ће наставити да спроводе свој мандат у Покрајини, у складу са овом резолуцијом", рекла је Брнабићева.

"Ако нисмо сви безбедни, нико није безбедан"

Када је реч о епидемији, Брнабићева је истакла да се свет налази у одлучујућем тренутку у својој историји.

"Ковид 19 нас је уздрмао до темеља. Истовремено, све више сведочимо и доживљавамо последице климатских промена Видимо значајне помаке у глобалним партнерствима и савезима, трговачке ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отвореног и слободног тржишта, и уопште неизвесност у до сада невиђеним размерама", рекла је премијерка.

Неки од горућих проблема на Балкану, како је додала, још увек нису решени. Поручила је да је Србија посебно посвећена томе да промени будућност кроз заједнички рад и стварање савеза, кроз иницијативе попут Берлинског процеса или Отвореног Балкана.

"Други покушавају да поремете ове процесе, и уместо да се усредсреде на будућност, они желе да се врате у прошлост - без обзира на цену", указале је Брнабићева.

Пандемија је открила критичне слабости у архитектури глобалног управљања и прети да избрише напредак које су многе нације постигле последњих година. "Пандемија је довела у питање нека од основних начела отвореног и кооперативног међународног поретка", указал је премијерка.

"Што се тиче Србије, ова пандемија претила је да поткопа све што смо постигли у протеклих седам година, да поништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо започели 2014. године", напоменула је Брнабићева.

Србија је, како је истакла, била јака, а реформе које је предузела пре епидемије учиниле су је издржљивом, више него икада раније.

"Упркос последицама кризе, Србија је успела да сачува финансијску и економска стабилност", оценила је председница Владе.

Србија је, како додаје, уложила велика средства у здравствену инфраструктуру и ојачала здравствени систем како би одговорила на кризу

"Наша одлука да геополитику оставимо по страни, а људе у средиште наше политике, разлог је што смо могли да набавимо вакцине брже од већина других земаља", истакла је Брнабићева.

Нисмо разликовали произвођаче, није нас занимало да ли су вакцине са Истока или са Запада, одлучили смо да преговарамо са свим произвођачима вакцина које стручњаци сматрају безбедним", подсетила је премијерка.

"Србија је укупно донирала или доделила више од милион доза вакцина - од којих 230.000 доза у региону; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију ради вакцинације, и додатних 570.000 доза земљама Африке и Азије", истакла је премијерка.

Указала је да нас је пандемија научила једну важну лекцију: ако нисмо сви безбедни, нико није безбедан.

"Тако да можемо сви заједно да победимо, без обзира на то колико смо богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке или Аустралије - или да заједно изгубимо", оценила је премијерка.

"Србија удвостручила напоре да земљу учини безбеднијом и чистијом"

Председница Владе се осврнула и на питање климатских промена и поручила да је Србија удвостручила напоре да земљу учини безбеднијом и чистијом за своје грађане и чинећи то доприноси борби против климатских промена и заштити животне средине.

"Чврсто смо посвећени имплементацији циљевима одрживог развоја и Париског споразума о климатским променама.Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњењу наше обавезе према Оквирној конвенцији УН о климатским променама", поручила је премијерка.

Намера Србије је, како је навела, да смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште за најмање 33,3 одсто у поређењу са 1990. годином и 13,2 одсто у односу на 2010. годину.

"Ова улагања су изузетно скупа и захтевају године и деценија посвећености и системски приступ - али ми смо јасно опредељени за пут ове трансформације", поручила је премијерка.