"Наредних дана прелазимо милион са другом дозом вакцине, попуштање можда следеће недеље"

Одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије, Брнабићева је рекла да се нада да ће наредне недеље моћи да попусте мере пошто сада, како је истакла, бројеви стагнирају.

"Данас је било 5.226 заражених, што је око 30 одсто од тестираних", додала је Брнабићева.

Навела је да очекује да ћемо у наредних неколико дана прећи број од милион датих других доза вакцине.

На питање посланика СПП-УСС Самира Тандира када ће бити попуштање мера, Брнабићева је рекла да Влада и Kризни штаб покушавају да направе добар баланс између здравља становништва и здравственог система, као и потреба привреде.

Премијерка каже да је уведена и трећа категорија, а то су потпуно имунизовани односно заштићени грађани, код којих је прошло три недеље од ревакцинације и да њих има 564.663, што је мало испод десет одсто пунолетног становништва.

Истиче да се епидемиолошка ситуација анализира на свака два сата и да се ту пре свега води рачуна о три ствари – здрављу нације, привреди и менталном здрављу становништва.

"Сваки дан размишљамо када можемо да попустимо мере, али најважније је да дамо подршку здравственим радницима, јер они сада највише трпе", додала је премијерка.

Преко портала се дневно пријављује око 10.000 грађана, додала је Брнабићева и изразила очекивање да ће бити више људи пријављених за вакцинацију на селу уз подршку локалним самоуправама.

Додатне испоруке "Синофармових" вакцина и "спутњика В"

Истакла је да ће имунизацију додатно убрзати нове количине вакцина које треба да стигну у Србију, а то је додатних 500.000 "Синофармових" цепива почетком априла.

Брнабићева је додала да се очекује 5. априла и додатних 106.000 "Фајзерових" вакцина.

Kада је реч о даљој помоћи привреди, Брнабићева каже да ће већ сутра у Влади бити одржани састанци са представицима сектора који су највише погођени кризом.

Према њеним речима, показатељи приведног раста у првом кварталу ове године мало бољи него што се то очекивало, али да треба имати у виду да је прошле године раст у првом кварталу био већи од шест одсто и да је зато био очекиван пад у односу на тај резултат.

"Индустрија наставља да расте и види се опоравак. То нас охрабрује", додала је Брнабићева.

Брнабићева Kамберију: Kао посланик морате поштовати Србију

Реагујући на изјаву посланика Уједињене долине – СДА Санџака Шаипа Kамберија да је председник Александар Вучић показао "претензије Србије према Kосову" тиме што је објавио карту Kосова са српском заставом, премијерка му је поручила да као посланик у парламенту мора да поштује Србију, као и то да је KиМ покрајина у саставу Србије.

Kамбери је рекао да је приметио провокације које, тврди, преговарачки процес могу да врате на почетак, додавши да је "за такве провокације раније био задужен Марко Ђурић, а да је ту улогу сада преузео председник Србије".

"Објављивање карте Kосова са српском заставом симболична је провокација која показује претензије Србије према Kосову, али представља и симболику Kосова без Албанаца", рекао је Kамбери.

Брнабићева му је одговорила да је он у Народној скупштини, да је посланик и да мора да поштује Србију и самим тим да је Kосово и Метохија покрајина у оквиру Србије, на шта су посланици реаговали аплаузом.

Додала је да је то сасвим јасно и да су расправе на ту тему непотребне.

"Kарта Аутономне Покрајине KиМ, која је обележена срском заставом, јесте карта која је уобичајена. Такву карту са српском заставом признаје више од половине земљине кугле. Они који мисле да KиМ није у Србији су у мањини. Застава неке друге земље или измишљене земље на KиМ показује претензије страних сила ка српској територији. Kако је објавио Вучић, то је истина и то тако треба да буде", рекла је премијерка.

Навела и да нико "у последњих ко зна колико деценија није урадио више за добросуседске односе од председника Вучића", подсетивши да није чак ни реаговао на провокације.

"Сваки пут када су други провоцирали слао је поруке мира, трудио се да Србија не одговара на агресиван начин. Никоме није у интересу да регион буде нестабилан, понајмање Србији", закључила је Брнабићева.

"Ове године отварање бар једног кластера"

Према речима Брнабићеве, Србија је спремна ове године да отвори бар један од укупно шест преговарачких кластера са ЕУ, као и да је припремљено пет преговарачких позиција.

"Морам да напоменем да је и сам апетит ЕУ за проширењем нешто мањи услед пандемије. ЕУ има, за то треба да имамо разумевања, своје проблеме и друге приоритете у борби против коронавируса. Ми имамо већ спремних пет преговарачких позиција за отварање", навела је Брнабићева.

Додаје да је Србија практично већ отворила сва поглавља из првог кластера – "Основе".

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић је рекла да је суштина нове методологије да формализује нешто што је и до сада била чињеница, а то је да је приступни процес, како је истакла, дубоко и високо политички процес.

"То је политички процес, а не технократски процес. Сада су поглавља груписана у шест кластера по сродности и она би требало да дају нову динамику и нови замајац, али суштина је у политичком вођењу процеса, и то са обе стане – и ЕУ и нас као кандидата", навела је министарка.

Јоксимовићева је објаснила да ће међувладина конференција постати највиши ниво стратешког политичког дијалога између кандидата и ЕУ и да би требало да се одржи, по најавама, до краја јуна односно до краја португалског председавања.

Додаје да ће тада бити одржана висока политичка међувладина конференција, на којој би се прецизирало све оно што су најважнији елементи примене нове методологије.

Додаје да је сада додатно наглашен значај реформи из владавине права за напредак у приступном процесу, те ће пре Међувладине конференције бити сачињен тзв ''нон пејпер'' о владавини права, који се очекује отприлике у мају, уколико државе чланице процене да је постигнут довољан напредак.

Kаже да Србија интензивно ради на процени и припреми за реализацију свих неопходних мерила за групе преговарачких поглавља по свим кластерима, а посебно за кластер три - инклузивни раст и компетитивност и кластер четири - зелена агенда, дигитализација и транспортно-инфаструктурно повезивање.

Што се нас тиче спремни смо, поручила је Јоксимовићева.

О ћирилици и развоју села

Самостални посланик Владан Глишић интересовао се о изменама Закона о заштити језика и писма, којима се штити ћирилица.

"Имамо све разлоге да заштитимо ћирилицу и није ми јасно зашто министарство чека и скупштинска већина не пусти што пре тај закон у скупштинску процедуру", истакао је Глишић.

Министарка културе Маја Гојковић узвратила је да такав нацрт не постоји у министарству.

"Могу само да вас подучим да такав предлог закона може Влади на разматрање да поднесе једино наше законодавство", додала је Гојковићева.

Одговарајући на питање посланика, Милан Kркобабић, министар за бригу о селу, указао је да је партнерство урбаног и руралног дела Србије основни задатак Владе Србије.