Шта је наслеђе односа Србије са суседима у години за нама

Епицентар политичких односа Србије и суседа у 2020. био је у Црној Гори. Први пут од увођења вишестраначја Влада и скупстинска већина су без ДПС-а Мила Ђукановића. Последњи трзај одлазеће власти био је протеривање српског амбасадора.

"Дефинитивно су данас односи Србије и ЦГ бољи него што су били у последњем периоду владавине ДПС-а", каже професор Факултета политичких наука Милош Бешић.

Какви ће бити убудуће, по мишљењу професора ФПН-а зависиће од неколико фактора: односа унутар странака нове власти, међу којима има потпуно или умерено просрпских и грађански оријентисаних, потом кохабитације Владе и Ђукановића, а коначно и од избора нових црквених поглавара.

"У Српској православној цркви су се десиле неповољне промене упокојењем или смрћу патријарха у Србији и Амфилохија у Црној Гори и сада се гледа ко ће заузети те некакве важна места у СПЦ. Од тих људи и њихових релација и капацитета како унутар Црне Горе и тако и односа према Србији, врло ће зависити осноси између Србије и Црне Горе и ту нема никакве сумње. СПЦ тренутно је наклоњена Кривокапићу премијеру, али шта ће се дешавати у будућности врло зависи од расплета догађаја персоналних структура које ће заузети кључне позиције", закључује Бешић.

Да ли Дејтонски споразум има алтернативу? 

У фокусу регионалних односа била је 25. годишњица Дејтонског споразума. Прилика да се покрене прича о његовом преиспитивању.

"Мислим да Дејтонски споразум за сада нема алтернативу без обзира на то колико има много захтева са познатих страна да се он мења, јер једноставно Босна и Херцеговина не би опстала уколико би споразум који није идеалан, али је такав какав јесте, био суштински угрожен, а стално га помало угрожавају", оценио је бивши амбасадор при УНЕСКО Дарко Тансаковић.

Додатни чинилац у тој причи прикључио се после америчких избора.

"Међутим, мислим да ће сам Бајден фаворизовати идеју веће интеграције Босне и Херцеговине и притискаће посебно Републику Српску да се јасније одреди од своје улоге у 90-има посебно по питању карактеризације Сребренице и односа према Радовану Караџићу и Младићу, али Балкан неће бити у фокусу новог председника САД", наводи професор Факултета политичких наука у Загребу Дејан Јовић.

Хрватско-српски односи без напретка 

Често турбулентан, без решених отворених питања, традиционално је однос са Хрватском. Ове године, међутим, познаваоци кажу - није било значајнијих догађаја, изузев прашине коју је подигао одлазак званичника српске националности на обележавање Олује.

"Мало изненађујуће да је непосредно након избора у Хрватској дошло до захладњења односа између вођа српске заједнице и Београда, посебно због учествовања потпредседника владе Бориса Милошевићам на прослави Олује 5. августа и од тада имамо једну нову ситуацију која је обележена пуно нижим интензитетом тих односа. Позитиван корак је дошао сада крајем ове прошле године и почетком ове, а односи се на исказану солидарност Србије у вези са потресом на глинском и петрињском подручју", каже професор Јовић.

Хрватско-српска релација - без напретка, али и помака - остаће таква док, сматра Дејан Јовић, не дође до кључног састанка Вучић-Пленковић. Прилика за то био је загребачки самит ЕУ-Зпадни Балкан који се, због коронавируса одржао онлајн.