Политички потрес на Косову, епицентар у Хагу

Специјално тужилаштво суда за ратне злочине Ослободилачке војске Косова предало је већу овог трибунала предлог оптужнице, којим се некадашњи политички лидер ОВК Хашим Тачи и шеф његове тајне полиције Кадри Весељи терете за убиство 100 особа, као и за низ других недела.

Сигнали из Хага могли би представљати увод у највећи потрес на Косову у последњих десетак година и значајно променити тамошњу политичку слику, недуго пошто је формирана нова влада на челу са Демократским савезом Косова и Демократском партијом Косова.

Будућа сарадња две партије у великој мери ће зависити од садржаја оптужнице, пре свега јер су односи ДПК и партије на чијем се челу налазио Ибрахим Ругова годинама биле оптерећене десетинама нерешених политичких убистава непосредно после сукоба 1999. године. Жртве ових убистава биле су, махом, присталице Демократског савеза Косова.

Да су чланови Руговине партије били мета атентата потврђено је и извештајем Еулекса из 2012. године, у којем се наводи да је неколико десетина припадника те странке убијено само зато што су били противници Демократске странке Косова, на чијем се челу, тада, налазио Хашим Тачи.

Косовски председник Хашим Тачи и један од његових најближих сарадника и наследник на челу Демократске партије Косова, Кадри Весељи на корак су од оптужнице за ратне злочине, пошто је истрагом утврђена њихова одговорност за смрт око 100 особа, Срба, Рома, али и политичких противника пре свега из редова Демократског савеза Косова.

Претходно, извори из новог суда потврдили су да се истрага води о убиствима око 500 цивила, махом Срба, током и непосредно после рата 1999. године.

Иако детаљи ове оптужнице нису обелодањени, још крајем 2017. године било је јасно да је тужилаштво новог суда са седиштем у Хагу покренуло истрагу против политичког лидера ОВК и команданта тајне полиције, али без објављивања било каквих детаља те истраге.

Истрага против Весељија се водила због одговорности коју сноси као некадашњи шеф ШИК-а, обавештајне службе ОВК, а имена двојице лидера ОВК појавила су се у контексту могућег подизања оптужница пошто је Тачи покренуо озбиљну политичку иницијативу усмерену ка укидању Специјалног суда за злочине ОВК.

Тачија су у овој политичкој авантури пратили Весељи и Рамуш Харадинај, као и још четрдесетак посланика из редова странака насталих демилитаризацијом ОВК. Покушај је окончан неуспехом, а цела акција наишла је на озбиљне осуде Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и ЕУ.

Тадашњи амерички амбасадор у Приштини, Грег Делави оштро је упозорио Тачија, Харадинаја и Весељија да "неће проћи некажњено, као и да ће доживети судбину Милошевићевог режима, ако Специјални суд буде укинут".

"Желим да будем јасан. Посланици који подржавају ову иницијативу и политичари који је предводе упркос томе што то поричу, биће изложени конкретним и тешким последицама уколико иницијатива успе. Они то знају, ми смо им то рекли", навео је Делави.

Неуспешном покушају укидању Специјалног суда претходила је прилично агресивна кампања, током које је Тачи оптужио међународну заједницу да "није испунила обећања према Косову", те у неколико наврата цитирао истраживања јавног мнења тврдећи да већина косовских Албанаца сматра да је Специјални суд неправедан и да их је више од половине спремно да протестује уколико бивши ОВК буду оптужени.

Покушају укидања суда претходила је још једна акција противника овог трибунала, пошто је после објављивања извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, тужилаштво у Албанији одбијало да се укључи у истрагу, тврдећи да наводи из тог извештаја представљају "антиалбанску пропаганду".

Савет Европе критиковао је, тада, Албанију због незаинтересованости за сарадњу у случају оптужби које се наводе у извештају, док су косовске и албанске власти окарактерисале Мартијеве тврдње као клеветничке и обећале сарадњу у истрази Еулекса.

Специјални суд је, објављујући предлог оптужнице, подсетио на ове догађаје, наводећи да се ради о "континуираним покушајима Тачија и Весељија да ометају и подривају рад Специјализованих већа".

Тачи и Весељи су, према наводима, спровели тајну кампању да би се укинуо закон којим су Специјализована већа основана као суд, као и да би на други начин опструирали рад суда, а све са циљем да они сами не буду изведени пред лице правде.

Специјални суд је формиран на основу извештаја Савета Европе из 2011. у којем је Тачи оптужен да је био на челу "мафијашке мреже", која је организовала киднаповање и нестанак око 500 цивила, већином Срба, али је Тачи те оптужбе одбацио тврдећи да "нема шта да крије". Тачи је, тада, претио да ће Дика Мартија тужити суду, али се то никада није десило.

ШИК и убиства

ШИК је формиран почетком сукоба на Косову, уз помоћ истоимене албанске обавештајне службе, углавном да би учврстио лидерску позицију Хашима Тачија и неутралисао све остале претенденте на Тачијево место, којих је, током сукоба и непосредно после њих, било сијасет.

Осим десетак албанских агената, ангажованих још 1998. године, на челу косовског ШИК-а били су Азем Суља и Џавит Халити и Кадри Весели, који су, осим елиминације потенцијалних ривала, набављали оружје за потребе ОВК.

Прво значајно и никада расветљено убиство особа блиских ДСК-у Ибрахима Ругове јесте смрт Ахмета Краснићија, некадашњег пуковника ЈНА, који је убијен у лето 1998. године, у Тирани. Краснићи је био кључни човек у формирању "Оружаних снага Републике Косова", ФАРК, формације за чије је акције косовска влада у егзилу Бујара Букошија издвојила 4,5 милиона долара и која је, суштински, представљала озбиљног ривала ОВК.

Према западним извештајима, Краснићи је убијен у заједничкој акција албанских и обавештајаца ОВК.

После Краснићија, убијена су још два локална команданта ОВК који су се, наводно, супротставили Тачијевом ауторитету, писао је касније Њујорк тајмс, додајући да су Агим Рамадани и Саљи Чеку били убијени у "инсценираним заседама српске полиције".

Заштита сведока

Од када је суд је формиран 2015. године, постављало се питање заштите сведока, пре свега јер је тај програм неславно пропао приликом хашких суђења Фатмиру Љимају и Рамушу Харадинају.

Главни тужиоци Хашког трибунала, прво Карла дел Понте, а касније и Серж Брамерц у више су наврата упозоравали Савет безбедности УН о проблемима везаним за заштиту сведока током тих суђења, али су званичници међународних мисија на Косову, прво УНМИК-а, а затим и Еулекса у приличној мери игнорисали њихова упозорења.

Кључни званичници новог, Специјалног суда за злочине ОВК су у више наврата, од оснивања, тврдили да су успоставили делотворан систем заштите сведока, наводећи да се пропусти који су се догађали приликом процеса пред Хашким судом, неће поновити.