Посланици наставили расправа о буџету

У Скупштини Србије настављена је расправа о буџету за 2020. годину. О амандманима, којих је више од 100, посланици расправљати следеће недеље. У поређењу с прошлом годином, време за расправу о буџету је удвостручено. Хоћемо да грађани Србије још боље живе и све је више пара у буџету за пољопривреду, рекао министар финансија Синиша Мали.

Министар финансија Синиша Мали одбацио је у скупштини критике Фискалног савета и других да је буџетом за 2020. годину предвиђено превелико повећање плата од осам до 15 одсто и поручио да је циљ да се што пре подигне животни стандард грађана без угрожавања финансијске стабилности земље.

Мали је рекао да је политика владе кад је реч о платама усмерена на то да се животни стандард грађана побољша и у што краћем временском периоду.

"Повећање плата које важи од новембра је треће повећање плата у јавном сектору у последње три године, тако да се ту не ради се о једном повећању пред изборе. Трудимо се да све што зарадимо и уштедимо делом вратимо и грађанима Србије", нагласио је Мали.

Како је навео, за повећање плата између осам и 15 одсто новац је обезбеђен буџетом за 2020. годину, а учешће зарада у БДП-у биће 9,5 одсто у 2020.

"Бесмислени су коментари да је повећање плата било абнормално велико или како год, јер просек 28 земаља чланица ЕУ је учешће зарада са 9,9 одсто у БДП-у, 11,6 одсто у Хрватској, 11,1 одсто у Совенији, 11 одсто у Руминији, у Француска 12,5 одсто учешће плата у БДП-у, а ми смо 9,5 одсто. И одговор за све који кажу да су плате подигнуте више него што је требало: Ми хоћемо још више да подигнемо плате и да грађани јос боље живе, јер не угрожавамо тиме макроекономску и финансијску стабилност", рекао је министар.

Додао је да повећање плата призилази из оног што смо зарадили и уштедели и да има још простора за њихово повећање.

Подсетио је да је стопа привредног раста прошле године била 4,4 одсто, ове године у трећем кварталу 4,7 одсто, док ће у четвртом кварталу бити изнад пет одсто. Томе су, додао је, допринели раст у грађевинској индустрији, пољопривреди, прехрамбеној индустрији, сектору услуга...

Министар је рекао и да је за наредну годину пројектован раст од четири одсто, као и да је сигуран да ће то бити премашено. Мали је рекао да ће ове године издвајања за АП Војводину бити већа у односу на 2019.годину, напомињући да се планира изградња важних саобраћајница.

"Фискални савет нема морално право да критикује раст плата у јавном сектору" 

Истовремено, потпредседник скупштине и посланик СНС Верољуб Арсић поручио је члановима Фискалног савета да немају морално право да критикују раст плата у јавном сектору, ако се упореде просечне зараде у администрацији и њихове плате.

Арсић је претходно рекао да се у медијима увек провлачи једна тема коју пласира Фискални савет, а то је да је повећање зарада у јавном сектору највећа грешка буџета за 2020. и да то може да доведе у питање цео реформски процес који спроводи влада почев од 2014.

Он предвиђа и да следећи напад неће бити само на политичке странке и носиоце власти већ и ће напада бити и због тога што запослени у државној управи имају огромне плате.

Он тврди и да је Петровићев мотив за критике на рачун Вучића и владе у томе што му је "Тадић дао око 400.000 динара месечно".

Посланик СНС-а Владимир Орлић поручио је онима који неће да подрже предложени буџет и за њега гласају да је све што је у њихово време, тачније 2010. године било на једном нивоу, данас је два пута боље.

Орлић је казао да предложени буџет за 2020. годину, који је укупно гледано дупло већи него 2010., као и да је за субвенције сада предвиђено два пута више него пре 10 година што, како је навео, омогућава и веће плате, пензије, већа улагања у путну инфраструктуру...

Посланик СРС-а Милорад Мирчић, наводећи да је стопа раста БДП-а према подацима Републичког завода за статистику 2015. износила 1,8, 2016. 3,3, 2017. 2,0, 2018. 4,3, а 2019. 3,5, упитао је министра Синишу Малог да ли на томе заснивају пројекцију да ће 2020. године бити пет одсто.

Мирчић је током расправе са послаником Орлићем, који је позвао Драгана Ђиласа да објасни дуг од 17,7 милијарди који је оставио, казао и да се у Скупштини стално расправља о некоме кога је народ већ казнио због онога што су радили.

"Нисте ви били толико добри, колико је народу дозлогрдила власт Драгана Ђиласа", казао је Мирчић и додао да посланици СРС-а покушавају да укажу посланицима већине и кроз буџет где греше и шта је потребно поправити, као и на то да и међу њима има оних који се "раскалашно понашају", те да би то требало зауставити.

Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица изразио је незадовољство тиме што они који су спроводили плачкашку приватизацију - Борис Тадић, Драган Ђилас, Вук Јеремић и други, данас глуме забринутост за државу.

Владо Бабић, посланик СВМ, казао је да се током 2019. године наставило са побољшањем макроекономске ситуације и подсећајући да је стопа раста 3,5 одсто, а да се незапосленост приближава једноцифреном броју, рекао је да се побољшања макроекономске ситуације, жели побољшати стандард грађана. 

Све више пара за пољопривреду

Министар финансија Синиша Мали изјавио је да ће српска пољопривреда у буџету за 2020. имати до сада највише средстава и највеће субвенције, укупно 58,15 милијарди за пољопривреду, заједно са средствима из програма ИПАРД 2, што је 5,13 одсто укупног буџета државе.

"Знатно су веће субвенције за пољопривреду, јер сматрамо да су нам пољопривредници и пољопривреда веома важни као извор раста и један од основа наше економије", казао је Мали учествујући у расправи о предлогу буџета за 2020. годину.

Он је истакао да су у "време самосталног посланика Миладина Шеварлића", односно 2012. године, субвенције за пољопривреду биле 29,5 милијарди, док ће 2020. бити 43,7 милијарди динара.

Поручио је да ће буџет за пољопрвиреду, као и субвенције за пољопривредне произвођаче, наставити да расту.

Самостални посланик Шеварлић је претходно рекао да неће подржати предлог буџета за наредну годину, јер ни тај буџет, као ни они претходни, са изузетком оног из 2004. године, не поштује Закон о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, који предвиђа да за пољопривреду из буџета мора да иде минимално пет одсто.

Шеварлић тврди да се његов рачун не поклапа са рачуницом министра Малог и да пољопривредници неће добити минималних пет одсто буџета.

Посланици Српске напредне странке сагласни су у оцени да је планирани буџет за 2020. годину развојни.

Истакли су да је фискална консолидација завршена, да су се тешке реформе које су спроведене исплатиле, а као неке од битних области у које је предвиђено да се улаже издвојили су сектор за одбрану, образовање, подстицај предузетништва пре свега за младе, као и улагање у путну инфраструктуру.

Посланица СНС-а Марија Обрадовић наводећи да су наталитет и брига о младима за нашу државу можда најважнији у наредним годинама, казала је да улагање у наталитет мора бити још веће.

Према њеним речима, планирано је да се млади помогну и јефтиним становима за њих, у оквиру чега ће бити изграђено 30.000 станова величине у просеку око 60 квадрата, где ће млади парови плаћати квадрат по 400 евра, док ће остало држава донирати.

Обрадовић је казала да је у сектор за одбрану, ове године предвиђено мање око 10 одсто средстава у односу на прошлогодишњи буџет, али истакла да половину од предвиђеног представљају расходи за запослене.

"Минимална цена рада од 1. јануара 2020. године 30.032 динара " 

Посланица СНС-а Весна Марковић истакла је као најзначајније издвајање за путну инфратсруктуру и појаснила да је то битно да се држава и даље економски развија, да се још више смањи незапосленост, која је по први пут испод 10 одсто, повећају се плате и пензије.

Посланица Соња Влаховић сматра да је предложени буџет, осим што је развојни у исто време и историјски, те додала да је добро испланиран и да ће створити суфицит и 2020. године.

Посланица напредњака Тања Томашевић Дамњановић казала је да када је у питању образовање, наставља се са улагањем у ту област и то из разлога да би Србија у будућности имала што бољу квалификовану снагу.

Навела је и да ће минимална цена рада од 1. јануара 2020. године износити 30.032 динара и истакла да је то највећа минимална цена рада икада.

Ивана Николић, посланица СНС-а, казала је да један од приоритета остаје дигитализација, док је њен страначки колега Верољуб Матић казао да би било добро размишљати о томе да се фабрике отварају удаљене од Београда у обиму од 100 километара, што помаже да главни град буде заштићен од насељавања и загађивања, а омогућава да се развијају и други делови Србије.

Посланици Скупштине почели су јуче расправу о буџету за 2020-ту. Из Владе најављују да ће кроз Национални инвестициони план наставити да улажу у области здравства, просвете, науке и културе. Опозиција оцењује да је реч о предизборном буџету.

План државне касе предвиђа приходе од 1314,5 милијарди динара, расходе од 1334,7 милијарди динара, па ће дефицит износити 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП-а. Процена је да ће раст бруто друштвеног производа бити четири одсто, а инфлација два одсто.

На предлог Закона о буџету, стигло је више од 100 амандмана.

На почетку седнице Скупштина Србије наставила је рад постављањем посланичких питања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 22. новембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње