"Потребно побољшање живота српске заједнице на КиМ"

Замрзнути однос и статус кво нису решење уколико желимо побољшање живота Срба на Косову и Метохији, рекао је директор Комитета правника за људска права (Јуком), Милан Антонијевић, који је отворио други панел у оквиру "Националног конвента о Европској унији", на којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић.

Антонијевић је поручио да се страх од дијалога мора превазићи, као и да слобода изражавања мора бити гарантована свим људима, па и у Косовској Митровици.

"Питање је да ли је слобода изражавања гарантована људима у Косовској Митровици, притисак се не осећа у Београду, већ када разговарате са људима у енклавама", рекао је директор Јукома.

"Неке од гласова разума који су били спона на КиМ смо изгубили, као што је био Оливер Ивановић, али сигуран сам да постоји још људи са којима је могуће успоставити сарадњу", поручио је Антонијевић на отварању панела "Положај српске заједнице на Косову и Метохији".

Антонијевић је додао и да су ставови Србије према КиМ јасни, пре свега у погледу будућих разговора у Бриселу.

Истакао је да је неопходно да ти ставови буду правно утемељени, и понудио подршку Јукома.

Невладине организације за "ЗСО плус", подела "најгоре решење"

Представници невладиних организација оценили су да је подела Косова и Метохија најгоре решење, те истичу да треба радити на побољшању услова живота Србима кроз "ЗСО плус".

Јована Јаковљевић из ИнТЕР-а је рекла да су српској заједници на Косову и Метохији потребне институције које ће да функционишу ефикасно, те да под тим институцијама подразумева и јавне, правне, образовне, здравствене, те социјалне институције.

Истакла је да велики проблем Срба на КиМ "прекомерна запосленост у јавним институцијама", те да је потребан програм како би ти људи који су запослени у јавним институцијама видели своју перспективу на КиМ и без посла у таквим институцијама.

Као други проблем, навела је да Србија на КиМ не спроводи социјални програм, што се највише може видети управо кроз прекомерно запошљавање на КиМ.

"Локалне самоуправе немају довољно капацитета за реализовање пројеката. Потребно је јачати капацитете локалних самоуправа. Привредни сектор је сада у рудиментарној фази, што је последица политичких и безбедносних околности. Проблеме треба посматрати стратешки и економски и јачањем економије допринети бољем квалитету живота Срба на КиМ", рекла је Јаковљевићева.

"Безбедност један од највећих проблема на северу Косова"

Сања Соврлић из "Црно-белог света" истакла је да "уколико не буду створене околности у којима Срби са Косова могу имати пристојан живот и уколико не буду охрабрени да се боре за своја права, онда преостаје да Србија питање Косова решава исељавањем Срба са КиМ, што није трајно решење.

Додала је да је безбедност један од највећих проблема на северу Косова, те да је највећи показатељ за то убиство Оливера Ивановића.

Навела је да су у последње време "гласне приче" о подели Косова и истакла да такво решење неће створити постојеће, већ може створити нове проблеме, што посебно није добро за Србе јужно од Ибра.

"У коначном решењу не смеју се заборавити људи. Срби на Косову су на папиру грађани Србије и грађани Косова, а у ствари су грађани другог реда у оба система", рекла је Соврлићева.

Јована Радосављевић из Нове друштвене иницијативе оценила је да би подела Косова, односно размена територија био најопаснији пут, јер би половина Срба на КиМ остала, пошто живе у Косовском поморављу.

Поделом Косова и Метохије дошло би до повећаног одласка косовских Срба, уверена је Радосављевићева.

Такође је указала да би то угрозило и загарантовану заступљеност Срба у косовским институцијама.

Према њеним речима, неопходно је променити приступ у преговорима у Бриселу, јер тренутно постоји приступ победника и губитника, а потребно је пронаћи компромисно решење.

Императив решења морају бити мир и безбедност грађана, и свако ново пооштравање и тензије не иду у прилог томе, сматра Радосављевићева.

Предуслов за мир, према њеним речима, су владавина права и поштовање договора, али и проналажење криваца убиства Оливера Ивановића.

Постизање нормализације у односима је једино одрживо решење чији значај је у статусној неутралности, док би подела територија довела до дестабилизације и сукоба, сматра Верка Јовановић из Форума за етничке односе.

Верка Јовановић је истакла да је важно да се створе институционални инструменти који ће смањити степен дискриминације за Србе јужно од Ибра.

Додала је да Заједница српских општина, на начин на који је договорена у Бриселу, не пружа довољне гаранције заштите људских права за српско становништво на КиМ, те да би, управо из тог разлога, требало формирати Заједницу српских општина плус која би могла боље да оствари права.

"Признавања личних докумената огроман проблем Срба на КиМ"

Миодраг Милићевић из невладине организације Актив рекао је да након вишемесечних разговора у оквиру унутрашњег дијалога друштво у Србији није близу консензуса о статусу Косова, те да сматра да ће за то требати пар година и додао да уместо што се акценат ставља на то, пажњу би требало усмерити на решавање свих отворених проблема са Приштином.

Говорећи о проблемима са којима се суочавају Срби на КиМ, Милићевић је рекао да је један од великих проблема питање признавања личних докумената, што представља главну препреку остваривању слободног кретања.

Истакао је и да је битно питање права и повратка расељених и додао "да процес нормализације односа Београда и Приштине не може да добије замајац без повратка узурпиране имовине".

Наводећи да се Срби на КиМ суочавају и са проблемима у правосуђу, Милићевић је рекао да је битна тема за опстанак Срба у јужној покрајини очување коришћења српског језика.

"Образовни и здравствени систем у оквиру образовног и здравственог система Србије од виталног значаја су за опстанак Срба на КиМ", рекао је Милићевић и додао да су главни безбедносни изазови међуетнички сукоби, политичка нестабилност и криминал.

Владимир Петронијевић из Групе 484 рекао је данас да хапшење директора Канцеларије за КиМ заслужује највећу осуду, а да је убиство Оливера Ивановића послало поруку свима који о КиМ размишљају храбро, одговорно и рационално.

"Разговарати о КиМ и будућности српско-албанских односа је само по себи веома тешко, нарочито у години када је убијен Ивановић", поручио је Петронијевић.

Додао је да је данашњи састанак у оквиру унутрашњег дијалога пружио прилику да свако изнесе став о КиМ, а да је закључак да су сви подржали статус кво.

Не постоји ниједно право које Србима на КиМ није угрожено, и које се систематски не крши сваког дана, указала је координаторка Националног конвента о Европској унији Наташа Драгојловић.

"Да ли је наш народ на КиМ једини који не може да се обрати Европском суду за људска права?", упитала је Драгојловићева и додала да то представља проблем јер ни Србија не може да им заштити основна права.

Пренела је ставове удружења жена "Пешчаник", које сматра да жена у дијалогу и преговорима, упркос актима који то право гарантују, уопште нема.

Такође, став је тог удружења, жене и женска права су потпуно запостављени као тема преговора.

"Напредак захваљујући међународној заједници" 

Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права рекла је да је током последњих 10 година постигнут значајан напредак у инфраструктури и унапређењу свакодневног живота грађанима српске националности јужно од Ибра, што је захваљући пре свега залагањима међународне заједнице.

"Српска заједница на Косову може да буде и треба да буде важан фактор у стварању модерног, демократског и мултикултурног друштва на Косову уколико се укључи у снажење у интегративне процесе", рекла је Кисићева.

Навела је да Влада Србије треба да настави да помаже српској заједници на КиМ, али да, како каже, "мора да одустане од политике манипулације српском заједницом на КиМ ради постизања територијалних циљева, који су у супротниости са процесима евроинтеграција".

Истакла је да су највећи проблеми Срба на КиМ сиромаштво, незапосленост, образовање деце, неефикасно спровођење закона...

"Најпроблематичнија тачка од 1999. године је север Косова. Званични Београд је у новијој историји више пута жртвовао Србе ван Србије одбијајући мирна решења. Надам се да ова Влада неће ићи тим путем. Срби јужно од Ибра су у изузетно тешким околностима направили напоре да се интегришу у косовско друштво и тај процес и даље траје. И са овог аспекта европске интеграције су веома значајане", рекла је Кисићева.