Хрватска није дала сагласност Србији за отварање поглавља 23

На састанку комитета за проширење ЕУ у Бриселу Хрватска није дала сагласност за отварање поглавља 23 у преговорима Србије и ЕУ. Консултације и разговори о овом питању у телима ЕУ биће настављени следеће недеље.

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић рекла је Танјугу да хрватска представница није имала инструкцију из Загреба, тако да се прешло преко те тачке и она је остављена за следећу недељу.

Та тачка ће сад, како је објаснила, стално бити стављана на дневни ред и "неће се ни померати, ни склањати, ни блокирати док год не добију зелено светло из Загреба".

Подсетила је да су све остале државе чланице ЕУ сагласне да је оно што смо урадили у акционим плановима и представили као елементе за отварање поглавља 23 апослутно у сагласју са плановима ЕУ.

"Нисмо начисто ни шта се тражи у овом тренутку, али знамо да од овога више заиста не може да се уради", рекла је Мишчевићева.

Она је, међутим, нагласила да још увек није касно да преговори буду отворени у јуну, а да би евентуално њихово одлагање било штетно не само за Србију, већ и за ЕУ.

"Ми очекујемо да ће то бити, још има довољно времена. Надамо се да ово неће у тој мери омести да не дође до отварања поглавља", рекла је Мишчевићева.

Холандија, као председавајућа ЕУ, саопштила је раније да је спремна да организује отварање поглавља 20. или 21. јуна.

Према изворима РТС-а, на састанку иза затворених врата, представници Хрватске поновили су да имају резерве на извештај о испуњености мерила за отварање поглавља, наводећи питање регионалне надлежности суда за ратне злочине, заступљеност хрватске мањине у парламенту и сарадњу са Хашким судом.

Извори у Европској комисији навели су да ниједан од тих захтева нема директне везе са садржајем поглавља 23 и да би свакако било погрешно блокирати Србију на самом почетку преговора, који тек треба да дају резултате у области владавине закона.

У ЕК наводе и да једанаест земаља чланица ЕУ има сличне законе о универзалној надлежности судова за ратне злочине, због чега нема основа да се укидање тражи од Србије. Да би се припреме за отварање поглавља 23 наставиле, потребна је једногласна одлука свих земаља.

Након тога ЕУ треба да утврди своју заједничку преговарачку позицију, што може да потраје неколико недеља, па и месеци. Даље одлагање сагласности Загреба могло би да значи да процедура неће бити завршена до јуна, односно – одлагање отварања за неки каснији датум.

Полемика о ставу Хрватске водила се и међу државним званичницима две земље.

На питање новинара о претњама из Хрватске, а које се односе на условљавање подршке на путу Србије ка ЕУ, премијер Србије Александар Вучић јуче је рекао да шта год неко у окружењу радио, Србија жели добре односе и додао је да српски брод сигурно плови и тако ће и наставити.

На питање колико има основа "хрватско спречавање нашег уласка у ЕУ", Вучић је рекао да је закон о којем Хрвати говоре донесен 2003. године и да је на основу њега Србија ухапсила одговорне за злочине на Овчари и у Сребреници.

"Не разумем увек све, а ако неко мисли да тако треба да води политику, ја то нећу. Док сам премијер још ових 16-17 дана, такву политику нећемо водити", навео је премијер.

Министар спољних послова Миро Ковач рекао је раније данас да Хрватска очекује да се Брисел изјасни о томе како мисли да угради критеријуме које Србија мора да испуни у преговорима о чланству у ЕУ и поновио став да Београд мора да укине регионалну надлежност за ратне злочине и обезбеди права хрватској мањини у Србији.