Finiks sansi u čačanskoj školi košarke

Možda i nije bilo baš tačno ovako, ali zamišljam da je Darko Rajaković, pomoćnik trenera Finiks sansa Montija Vilijamsa, prošle godine zbunio carinika na njujorškom aerodromu noseći balon vode. Zašto je doneo čitav balon vode preko okeana, pitao se carinik, ali ako prati košarku, shvatio je ovih dana.

Darko Rajaković je ponikao u čačanskom Borcu, u kom važi legenda da se detetu, da bi naučilo da šutira, operu ruke vodom iz Morave. Balon je doneo za mlade momke iz Finiksa koji su početkom ove sezone na izmaku krenuli da grade svoj tim iz početka.

Posle izuzetno uspešnog rada u Oklahomi, gde je imao priliku da sarađuje sa pretendentima na najviši plasman, i timski i individualno, gde se čini da je Raselu Vestbruku oprao ruke svim vodama, Rajaković je došao u Finiks jer ga je zanimao nov klub koji tek kreće u izgradnju.

Utemeljena oko dva mlada asa – beka Devina Bukera i centra Deandrea Ejtona, okupljena je izuzetno neobična ekipa saigrača – od nekadašnjeg vunderkinda i najboljeg igrača Mundobasketa Rikija Rubija, preko izuzetno borbenog centra iz Bostona Arona Bejnsa, koji svake sezone uvrsti novu veštinu u svoj repertoar, i još borbenijeg Kelija Ubrea, koji igra na poziciji tri, ali se snalazi i na jednoj niže pa i na jednoj više, pa sve do jednog krajnje neobičnog pojačanja sa drafta – Kamerona Džonsona, koji je sa 24 godine ušao u NBA ligu jer je na koledžu bio do kraja za razliku od većine svojih kolega, i nekoliko igrača za koje je pitanje samo kada će prestati da budu presan talenat i postati NBA materijal kao što su Mikel Bridžiz i Taj Džerom.

Vrlo brzo je ova ekipa počela pokazuje da je među najzanimljivijima, ne samo na papiru već i na parketu i napravila je nekoliko spektakularnih iznenađenja u prvoj polovini sezone, od kojih bi se morao izdvojiti vestern dvoboj sa San Antonio sparsima na teritoriji Meksika gde se obračun otegao duboko u produžetak.

Kao i svaka mlada ekipa koja obećava, i Finiks je imao padove u formi, mahom proistekle iz povreda ovih momaka koji još nisu sazreli da u potpunosti odgovore zahtevima NBA ritma, ali i gafovima proisteklih iz neiskustva kao što je Ejtonova suspenzija.

Epidemiju kovida, Finiks dočekuje samo sa teorijskim šansama da uđe u plej-of. Morali su da – ako sezona ponovo krene – pobede u svim utakmicama i da poneko od konkurenata izgubi. A onda je uspostavljen "mehur" u Orlandu i na parket je izašao jedan potpuno novi Finiks.

U centru svega bio je Devin Buker, sin Melvina Bukera koji je u vreme kada su Đorđević i Danilović vladali italijanskim parketima bio jedan od onih čudesnih šutera koji pogađaju sve, kao da je košarka video-igra podešena na najlakši nivo.

U Orlandu, međutim, Devin Buker je zaigrao kao da je upao u bure puno vode iz Morave. Nije on prvi šuter u NBA u kom prepoznajemo jugoslovenske majstore. U Stefu Kariju prepoznajemo Dražena Petrovića, a imamo i materijalni dokaz, sliku kako sedi u krilu oca Dela Karija dok Dražen šutira ispred njega.

Međutim, u Orlandu, Devin Buker je imao onu jednostavnost i ubitačnost čačanskog beka koju je najbolje opisao Dragan Kićanović citirajući Radmila Mišovića, pionira ovog stila igre: "Ako vidiš da protivnik ide levo, šta ćeš tamo, kreneš desno i šutneš, daš koš."

Tako je i Devin na svim mestima na terenu radio samo ono što je logično, izbegavao čuvare, poigravao se s njima, šutirao i davao koševe i oborio nekoliko rekorda svog kluba u broju utakmica sa više od 30 poena.

U onom nabrajanju ekipe Montija Vilijamsa jedan igrač je preskočen. Namerno. Krešimir Ćosić je govorio da "uzmeš dva centra iz Hercegovine, dva beka iz Čačka i peti ti nije bitan".

Sa Devinom Bukerom u ulozi Čačanina, ulogu centra iz Hercegovine preuzeo je Dario Šarić, sada već iskusni Šibenčanin koji se već godinama kao vrhunski profesionalac nosi sa statusom jednog od najperspektivnijih evropskih košarkaša.

Prošao je Evroligu, godinama je u NBA i iz sezone u sezonu, i posle trejdova koji mu nisu prijali, on ima neprekidnu dvocifrenu produkciju. U Finiksu se snašao u svakoj situaciji u kojoj je bio, i kada je morao da preuzme glavnu ulogu i kada je u Orlandu prepustio protagonizam Kameronu Džonsonu koji je tek u "mehuru" krenuo da agresivnije igra unutar reketa.

Rezultat ovog preporođenog Finiksa, koji je pritom i dalje kuburio s povredama, jeste prava košarkaška bajka. Stoga i nema razloga govoriti o tome ko je sve nedostajao jer ovi momci nemaju za šta da se pravdaju.

Ostvarili su osam pobeda u osam utakmica, i ušli bi u plej-of da u dramatičnoj završnici Portland ipak nije savladao Bruklin.

Ovaj napor je, međutim, prepoznat, ne samo od njihovih navijača već i od javnosti, pa će imati blagotvoran uticaj na događaje u sledećem prelaznom roku kada će Finiks najverovatnije pokušati da u svoj sastav dovede još nekog veterana koji će svojim iskustvom pomoći ovoj mladoj ekipi koja i dalje pokušava da dostigne svoj puni potencijal.

Monti Vilijams važi za trenera koji ima dobre odnose sa igračima, a sa onakvim momcima koji su već tamo svaki iskusan profesionalac želi da sarađuje. Na sve to reklo bi se da Finiks ni na jednoj poziciji nema očigledan deficit i može da razmatra razne tipove igrača sa veteranskim atributima na parketu, ali i u svlačionici.

Carinik u Njujorku je upitao Rajakovića, mada možda baš i nije bilo tačno ovako kako kažem, da li je došao zbog "posla ili uživanja". Darko je zaustio da kaže "zbog posla", a onda je pogledao balon vode iz Morave i rekao – "zbog uživanja".