Kobi-Van Kenobi

"Ovo je rat zvezda i on je zvezda", govorili su prijatelji Kobija Brajanta mnogo pre nego što je, kao osvajač pet šampionskih prstenova i dva olimpijska zlata, postao globalna zvezda i uzor za generacije koje su sledile.

Još kao srednjoškolac, poobarao je sve rekorde koje je u Pensilvaniji postavio veliki, ogromni Vilt Čembrlen i na sveopšte iznenađenje, umesto na Univerzitet Djuk, odlučio da odmah iz srednje škole pređe u NBA ligu.

U to vreme, bar za visoke igrače, takav potez nije bio preterano iznenađenje. Mnogo pre njega, pravo iz srednjoškolske klupe u profesionalce je otišao jedan od najboljih skakača u istoriji košarke Mozes Meloun, a posle njega i plejada drugih sjajnih igrača, poput ubice tabli Derila Doukinsa, letećeg Šona Kempa, te kasnije i Kevina Garneta.

Ali nijedan od njih nije igrao na spoljnim pozicijama. Smatralo se da srednjoškolski bekovi jednostavno ne mogu da odgovore izazovima fizički zahtevne lige, te da je za njih bolje da još neko vreme provedu u školi nego da ih rivali jednostavno izlome. Za Kobija, koji je još u školi imao status velike zvezde, to pravilo jednostavno nije važilo pa je odlučio da preskoči univerzitetsku košarku i ode u NBA ligu.

Odmah je potpisao i ugovor sa "Adidasom", koji je kasnije opisao kao "novac koji nije zaradio, ali mu je predstavljao ozbiljan podstrek za napredak". Na draftu ga je izabrao Šarlot i odmah zamenio za Vladu Divca.

Obi-Van Kenobi Osmi, kako mu je glasilo repersko ime, našao se u El-Eju u svlačionici koju će, u godinama koje su sledile, deliti sa još jednim velikanom ove igre – Šakilom O'Nilom. Lejkersi su oko njih dvojice stvarali šampionski tim, pa su odlučili da mladog Brajanta polako uvode u ligu, što se dečaku iz Filadelfije nije preterano dopadalo, pa je tokom te sezone u nekoliko navrata žalio što nije otišao na neki koledž.

"Od trenutka kada sam počeo da navlačim tatine čarape i pogađam zamišljene pobedničke šuteve u Grejt vestern forumu, znao sam da je jedna stvar istinska. Zaljubio sam se u tebe... I oboje znamo, bez obzira na to šta sledeće budem radio, da ću uvek biti taj dečak sa podignutim čarapama, kantom za smeće u ćošku, pet sekundi do kraja, lopta u mojim rukama. 5... 4... 3... 2... 1... Zauvek tvoj, Kobi", napisao je u pesmi "Draga, košarko", koja je nastala nedugo pošto se penzionisano.

Kritike na njegov poetski trenutak bile su podeljene, ali je taj uradak postao osnovom animiranog filma, koji je pre dve godine dobio Oskara.

U jednog od najboljih igrača u istoriji rastao je uporedo sa zalaskom karijere možda najvećeg košarkaša svih vremena, Majkla Džordana, pa je javnost od njega očekivala da postane novi Džordan.

Kobiju se takva ideja nije preterano dopala, pa je u više navrata govorio da ne želi da bude novi Džordan.

"Želim samo da budem Kobi Brajant", govorio je na početku karijere. Posle 20 sezona u dresu Lejkersa, karijeru je završio na trećem mestu večite liste najboljih strelaca, iza Karima Abdula Džabara i Karla Melouna. U međuvremenu, pretekao ga je Lebron Džejms, ali je Brajant sa šampionskih pet titula i 33.643 poena ostao jedan od najznačajnijih igrača koji je ikada zakoračio na parket.

Del Heris, trener koji je vodio Lejkerse tokom prve dve godine Brajantova profesionalne karijere, govorio je kasnije da je Kobi bio jedan od retkih igrača koje noćni život nije interesovao.

"Zanimala ga je samo jedna stvar. Bio je fokusiran da bude što bolji. U njegovoj glavi, to je značilo da proba da nadmaši Majkla Džordana. Otvoreno je za raspravu koliko mu je blizu prišao, ali nema dileme da je ispunio većinu ciljeva koje je sebi postavio", rekao je Heris.

Za dve decenije u NBA, 18 puta je igrao na utakmici svih zvezda, 2008. godine bio je najbolji igrač regularnog dela sezone, dva puta MVP finala.

Ipak, 2003. godine našao se u ozbiljnoj nevolji pošto ga je sobarica hotela u Koloradu optužila za silovanje. Iako ovaj slučaj nikada nije dospeo do sudnice, bacio je veliku senku na Brajantov imidž savršenog sportiste, mada je i posle svega ostao ljubimac navijača Lejkersa.

Pre tri godine pokidao je Ahilovu tetivu, što je praktično značilo da je njegova karijera okončana. "Rekao sam mu da je pukla i da je gotovo", pričao je kasnije fizioterapeut Lejkersa Geri Viti. "Rekao mi je – zar ne možeš to da zaflasterišeš?"

Posle košarkaške karijere, stvorio je poslovnu imperiju vrednu dve milijarde dolara, a navijači su ga i dalje pozdravljali ovacijama svaki put kada bi prišao terenu.

"Moj prijatelj, legenda, muž, otac, sin, brat, dobitnik Oskara i najbolji igrač Lejkersa svih vremena je otišao. To je teško prihvatiti", napisao je Irvin Medžik Džonson.