Olimpijske igre – primarni cilj izbeći igru sa zdravljem

Olimpijske igre u Tokiju predstavljaju veliki organizacioni izazov iz veoma očliglednih razloga. Zdravlje sportista, ostalih učesnika i posetilaca (još uvek nije decidirano definisano koliko će njih zapravo biti) nešto je o čemu se najviše razmišlja, a ujedno je i nešto što služi kao argument onima koji se protive održavanju Igara.

Dragan Radovanović, predsednik zdravstvene komisije Olimpijskog komiteta Srbije, govorio je o merama prevencije sportista uoči Igara i tokom njihovog toka. Otkrio je kako se obavljaju pripreme onih sportista koji su imali kontakt sa koronavirusom, a kako oni sportisti koji to nisu imali pokušavaju da to ne promene.

Inicijalno, objašnjava dopisnik RTS-a iz Japana Ilja Musulin, domaćinstvo Olimpijskih igara predstavljeno je kao prilika da se svetu demonstrira japansko gostoprimstvo, ali i da se pomogne sa obnovom u onim delovima zemlje koji su bili pogođeni prirodnim i drugim katastrofama.

Međutim, to je bilo pre pandemije. Potom su Olimpijske igre predstavljene, posebno u svetlu dolaska vakcina, kao prilika da se, na simboličan način, označi pobeda sveta nad koronavirusom i povratka, postepenog ali sigurnog, onome što bismo nazvali „normalnim životom".

No, to tako nije percipirano u velikom delu japanske javnosti. U pitanje se dovodi čak i smisao Igara koje bi bile održane bez publike, a tokom kojih sportisti ne bi smeli da napuštaju svoje hotele.

Kontraargument je taj da je tim sportistima egzistencija i karijera usmerena upravo na Olimpijske igre i da su oni već mnogo pretrpeli njihovim odlaganjem i, uopšte, manjim obimom takmičenja u prethodnih 14 meseci.

U Japanu je revakcinisano između jedan i dva odsto stanovništva. Nije realno očekivati da će do kraja Igara, 8. avgusta, starija populacija biti potpuno vakcinisana. Udruženje lekara iz Tokija, koje broji 6.000 članova, zatražilo je takođe da se Igre otkažu.