Olimpijske igre – Ekonomska i zdravstvena omča ili svetionik nade

Danas, 24. jula, trebale su da počnu 32. Olimpijske igre u Tokiju, uz učešće oko 11 i po hiljada sportista iz preko 200 zemalja sveta.

Zbog širenja novog korona virusa Tokijska olimpijada odložena je za godinu dana i novi datum za njeno otvaranje je 23. jul 2021. godine.

Povodom toga, sinoć je u Tokiju održana skromna ceremonija na terenu novoizgrađenog Nacionalnog stadiona, dok su istovremeno, neki od gradskih simbola poput tornja "Skaj tri" i mosta "Reinbou Bridž" specijalnim osvetljenjem ofarbani u olimpijske boje.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja u Japanu pokazuju da je između 60 i 70 posto japanskih građana u ovom trenutku za ponovno odlaganje olimpijade (za još jednu godinu), odnosno, njeno potpuno otkazivanje, dok samo između jedne četvrtine i jedne trećine smatra da najveći svetski sportski događaj treba da se održi po sadašnjem planu - u zadnjoj nedelji jula i prvoj nedelji avgusta 2021.

Razlog za to negativno raspoloženje javnosti je prvenstveno to što je Japan zahvatio drugi talas epidemije korona virusa, te zemlja beleži rekordan broj obolelih, blizu hiljadu dnevno, od čega je najveći broj zaraženih upravo u prestonici Tokiju.

ZDRAVSTVENA I EKONOMSKA OMČA?

Vesti o velikom broju obolelih i žrtava u inostranstvu, naročito SAD, takođe doprinose shvatanju da virus neće moći biti zauzdan do leta naredne godine i da je zdravlje populacije bitnije od ugošćavanja stranih atleta i gostiju, što samo po sebi može izazvati novo razbuktavanje epidemije.

Ako zbog epidemiološke situacije u u samom Japanu, ili šire u svetu, olimpijske igre budu potpuno otkazane, to će, zvuči neverovatno, zapravo biti drugi put da Tokio nije uspeo da održi olimpijadu koja mu je dodeljena, s obzirom da je japanska prestonica istu sudbinu doživela i 1940. godine zbog rata.

Pesimizmu doprinose i ekonomske posledice epidemije, usled kojih se pažnja stanovništva sve više usmerava ka pukom preživljavanju.

Jasno je i da će pomeranje olimpijade za narednu godinu prouzrokovati dodatne troškove, koji se za sada procenjuju na između dve i šest milijardi dolar. Oni će opet opteretiti japanske, naročito, tokijske poreske obveznike, i to u uslovima kada zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti i centralnoj i gradskoj vladi prete veliko smanjenje prihoda od poreza i još dublji deficit.

Olimpijske igre, pored državne i gradske vlade, delom finansiraju i mnogi sponzori, ali njihovi ugovori ističu u avgustu ove godine, i teško je očekivati da bi oni hteli da ih produže ili da se mogu naći novi sponzori za 2021, kada je daleko od izvesnog da će olimpijske igre zaista biti održane.

Inače, u vreme kada se Tokio početkom ove decenije kandidovao za održavanje olimpijade njeni troškovi su procenjivani na nešto više od sedam milijardi dolara, ali su, zvanično, dostigli 12 i po.

Ekonomski analitičari, međutim, tvrde da je tu reč samo o direktnim troškovima, te da kada se uključe ulaganja u infrastrukturu i marketing, račun za prestižni sportski događaj, pre odlaganja, dostiže cifru od oko 23 milijardi dolara.

Odlaganje je prouzrokovalo niz konkretnih izazova i problema, kao što su obeštećivanje sponzora, usklađivanje novoh olimpijskog kalendara sa drugim međunarodnim takmičenjima zakazanim za 2021., povraćaj novca za unapred prodate karte (do otkazivanja olimijade već je bilo prodato preko četiri miliona karata), pomeranje lokalnih sportskih događaja koji su trebali biti održani u leto 2021 na istim borilištima, odlaganje useljenja stanara u preko 4 hiljade stanova od kojih se sastoji olimpijsko selo ili pitanje plaćanja nekoliko hiljada ljudi uposlenih isključivo u svrhu organizacije igara.

SVETIONIK NADE?

S druge strane, u delu japanske javnosti postoji očekivanje da bi olimpijske igre naredne godine, pod uslovom da epidemija bude zaustavljena ili bar stavljena pod kontrolu pronalaskom efikasnih lekova ili vakcina, mogla da posluži upravo kao početak novog, post-pandemijskog života, ili kao neka vrsta svetionika nade koji bi mogao da nagovesti bolje dane za čitavu zemaljsku kuglu.

Gradska i centralna vlada, kao i Japanski olimpijski komitet za sada se drže pretpostavke da će olimpijske igre biti održane, ali uz posebne mere i u skromnijem formatu.

Te mere uključuju obavezne preglede, raniji dolazak sportista u Japan i boravak u karantinu, kao i smanjivanje sportskih delegacija. Takođe, razmišlja se i o redukciji propratnih i promotivnih događaja, izlasku manjeg broja sportista na atletsku stazu prilikom ceremonija otvaranja i zatvaranja, kao i potpuno novoj koreografiji za te ceremonije kojom bi se osetno smanjio broj izvođača i time opasnost od prenošenja virusa.

Iako budu održane, Tokijske olimpijske igre verovatno neće poslužiti kao okidač za ekonomsku renesansu u formi procvata turizma, porasta potrošnje i novog talasa stranog i domaćeg ulaganja, kako je vlada premijera Šinzo Abea priželjkivala proteklih godina. Niti će, čini se, po obimu, rezultatima i velelepnosti ceremonija i propratnih događaja nadmašiti letnje olimpijske igre u Pekingu, kako se nadala japanska politička elita.