Сантарели за РТС: Србија је та репрезентација коју сам дуго тражио, без поређења са Терзићем

Италијански стручњак Данијеле Сантарели, актуелни тренер Конељана, именован је за новог селектора женске одбојкашке репрезентације Србије и потписао је уговор до 2025. године.

Сантарели је у првом великом интервјуу по доласку на нову функцију истакао да је пресрећан због новог ангажмана.

Ово су били изузетни дани, пуни разних активности, прво јер нико није очекивао и све се некако одмах догодило тако да сам морао да одговарам на разне поруке, мејлове, интервјуе, али врло сам срећан, почео је Сантарели за РТС.

Како је, заправо, дошло до свега овога? Пошто ми кажете да је све било тако изненадно, како се све то одвијало?

Био сам на фајнал-фору Купа Италије, играли смо у Риму са Конељаном, и стигла ми је порука од агента у којој ми је речено да је Одбојкаши савез Србије заинтересован за моје услуге, на шта сам му ја одговорио да је то врло интересантна понуда, али да морам да се концентришем на финалну утакмицу Купа која је била на програму сутрадан.

По завршетку сам фокус пребацио на Србију и затражио сам од Савеза да, ако је могуће, убрзамо сусрет јер сам имао друге могућности и желео сам да будем коректан према свим понудама.

Одбојкашки савез Србије је био изузетно брз, заиста фантастичан и показали су ми да када нешто желе не оклевају и брзо реагују, и то ми се заиста допало, како њихова заинтересованост тако и то што су заиста брзо реаговали и били су врло коректни према мени.

С обзиром на то да је Зоран Терзић неко ко је већ двадесет година био селектор женске репрезентације и код нас је један од највећих експерата у овом спорту, како то изгледа преузети екипу од њега, какав је Ваш осећај?

Изнад свега имам велико поштовање према свему ономе што је Зоран Терзић урадио са српском репрезентацијом, али мислим да ја не треба да се поредим са њим, већ треба да будем неко ко ће га наследити, тако да ме само донекле интересује све оно што је репрезентација урадила у прошлости.

Наравно, очигледно је да сам под притиском јер само пробати да се приближим ономе што је Зоран урадио са репрезентацијом је скоро немогуће, али оно што желим да пробам да урадим јесте да учиним да Савез буде поносан на избор који је направио, да девојке буду срећне и свесне да сам можда баш ја идеалан тренер за њих као и да учиним срећнима српски народ и српске навијаче.

Дакле, оно што ја треба да урадим јесте да радим, радим много и покажем да сам на висини задатка и избора који је направио Савез, свестан да је то врло јак тим са којим могу да побеђујем и да се круг није затворио.

Надамо се да круг свакако није затворен, не знам колико познајете српске навијаче када се ради о било ком спорту, а тим који ћете предводити има победнички менталитет. Ви сте са својом екипом освојили све што је могло да се освоји, тако да мислим да ће ово бити добар "брак" да тако кажемо. Какав је Ваш осећај у вези са свим тим?

Не могу да сакријем своју запрепашћеност сваки пут када бих видео како игра српска репрезентација, та жеља да победе на сваком такмичењу и чињеница да су заиста толико пута победиле ме је одувек привлачило, а чињеница и да сам ја као тренер једног клуба урадио доста тога доброг, чини да ће овај 'брак' бити један занимљив брак за обе стране.

За мене који желим да се добро покажем у једној репрезентацији која се одлучила за страног тренера, Италијана, заиста сам заинтересован и привлачи ме да видим шта може да се деси.

У овом моменту сам концентрисан на Конељано и тако ће бити до последњег дана, ако успемо да уђемо у финале ове сезоне, то ће бити 22. мај када се игра финале првенства, али ћемо играти утакмицу у Србији трећег фебруара, а тада ћу имати и састанке са Савезом и биће то заиста важан дан за мене.

Ми ћемо стићи другог, а ја ћу остати до четвртог фебруара и имаћу неколико састанака, моћи ћу боље да упознам све из Савеза, да причам са много људи о будућности, направићемо стручни штаб, причаћемо о девојкама и биће то врло занимљива три дана у перфектном моменту.

Након тога ћемо се концентрисати на програмирање изнад свега врло интензивног лета које предвиђа дугачку Светску лигу, која почиње у мају и завршава се у јулу. Затим имамо паузу и након тога Светско првенство у октобру у Пољској и Холандији.

Дакле, врло дуго и интензивно лето, јер ћемо заиста морати веома добро све да испрограмирамо, да видимо колико ћемо девојака укључити, колико младих ће бити заинтересовано за сениорски тим. Биће то, дакле, врло интересантни дани за све нас.

Како бисте дефинисали српски тим? Ставимо за час са стране чињеницу да ћете Ви бити тренер, али све оно што сте до сада видели, како Вам изгледа?

Велики, велики потенцијал уз невероватну жељу да покажу приврженост дресу коју носе, приврженост репрезентацији, чини ми се да, када обуку тај дрес, успевају да извуку нешто невероватно из себе јер иду истим путем и то их чини једном од најбољих на свету. То ме заиста фасцинира и врло привлачи и имам само жељу да се и сам директно уверим у тај њихов потенцијал.

Оне су заиста страшно јаке и оно што ме чини поносним јесте да оне не мисле да је ово само један срећан циклус за њих, већ имају тај млади сектор, јуниорке и млађе јуниорке су показале да имају фантастичан потенцијал. Ту имамо заиста физички врло надарене играчице, неке ће врло скоро доћи у репрезентацију, то су већ показале у претходним издањима Светске лиге, где су играле врло младе играчице.

Дакле, многе од њих су већ спремне, многе ће бити спремне у блиској будућности и показују нам да овај циклус у коме напорно раде није циклус који ће трајати само пар година, већ нешто много веће и дуже јер ОСС има важне планове.

Какав ћете бити тренер, један од оних мотивационалних или строгих?

Страствен сам тренер, нисам у стању да задржим емоције за себе, ја их преносим на девојке. Тешко остајем миран кад сам на ивици терена, како у позитивном, тако и у негативном смислу и надам се да ће то бити добро прихваћено код девојака.

Дејан Станковић који је играо фудбал овде у Италији и који познаје Италијане који сада играју у Србији, изјавио је да италијански играчи имају мало потешкоћа када треба да се одвоје од Италије и дођу у земљу попут Србије, на пример. Шта Ви мислите, како ће изгледати тај Ваш живот у Србији, да ли је бар мало познајете?

Да, мало је познајем, био сам у Србији два пута, био сам и у Хрватској три сезоне и то је сличан народ, тако да нисам нимало уплашен. Штавише, једва чекам да почнем са овом новом авантуром, тако да ме не плаше ни Станковићеве речи и верујем да када неко жели да оствари неки циљ и има снове, не може да се заустави испред било каквих сумњи.

Знам шта желим да остварим, знам где желим да стигнем, мислим да је српска репрезентација та коју сам већ дуго тражио, и верујем да заједно можемо да урадимо много тога доброг. Оно што ме највише интригира је какав ћу ја да будем уз врло јак и победнички менталитет какав имају Срби.

Говорите ли мало српски?

Ох Боже, не... Признајем да уопште нисам добар са језицима, сналазим се са енглеским, али у раду са девојкама ћу се концентрисати да им пренесем оно што знам на многе начине. Пробаћу да научим нешто, али знам већ да ће бити тешко јер је српски  тежак језик, а и разликује се доста од италијанског, иако смо тако близу. Ипак, сигуран сам да ће ми бити добро, без обзира на језик.

Када сам био у Београду било ми је супер, видео сам публику, навијаче, видео сам интересовање за овај спорт, видео сам какав приступ Савез има према одбојци и мислим да су све то добитничке карте да бих могао да радим свој посао како треба.

Да ли сте имали прилике да играте против нашег тима?

Јесам, играли смо турнир на Глорија купу и било је заиста сјајно, прошле године смо били у осмини финала против Француске, имали смо предност 2:1, требало је да, ако прођемо у четвртфинале, играмо против Србије и вероватно не би било ниједне карте више, све би било распродато јер су то утакмице које се допадају навијачима и врло су праћене.

Жао ми је што се то није десило јер сам врло амбициозан, а било ми је жао јер би заиста било сјајно да су играле Хрватска и Србија, било би величанствено. Надам се да ћемо имати прилике у будућности да играмо заједно, али сада сам концентрисан само на Србију.

Хајде да попричамо о мечу Србија–Италија у Токију, која је обиловала феноменалном игром, као и о поразу у Београду.

Србија и Италија су се често сусретале ових година и то на највећим такмичењима и баш су се бориле, често је побеђивала Србија, последњу је победила Италија у Београду. То су две врло јаке репрезентације које се издвајају ових година када се ради о одбојци и протагонисти су на глобалном нивоу.

Прошлог лета је Србија победила Италију на Олимпијским играма, а онда је Италија победила Србију на Европском првенству и то је било заиста интересантно. Још нешто што је интересантно јесте да моја супруга игра у италијанској репрезентацији, тако да, ако будемо имали прилике да са српском репрезентацијом играмо против Италије, биће заиста занимљиво.

Мислим то се већ десило када су играле Хрватска и Италија, али нисмо били на истом нивоу, а овај пут ћу имати много веће шансе да је победим и то је такође лепа страна спорта. Даћу максимум да Србија победи Италију иако је то моја земља, али ово је спорт и ја желим само максимум за свој тим и урадићу све да победим Италију и своју супругу.

Ваша супруга је Моника де Ђенаро, шта она каже на овај ваш избор?

Она је подржала мој избор 100%, она ме је чак погурала да пробам са Србијом јер је у њој препознала велики потенцијал и мислила је да ово може бити одлична прилика за мене да бих стигао тамо где сам желео. У моменту када сам прихватио понуду, онда је почела да се брине јер, ако је у прошлости и имала шансе да ме победи, сада ће јој бити теже.

Тренутно сам у Конељану близу Тревиза и бићу овде до краја сезоне, долазимо у фебруару у Београд.

Шта каже Ваш тим што одлазите, јесу ли тужни?