Читај ми!

Преминуо легендарни кошаркаш Звезде Милета Лисица

После дуге и тешке болести, у 55. години преминуо је легендарни кошаркаш Црвене звезде Милета Лисица. У црвено-белом дресу одиграо је 102 утакмице, постигао 1.343 поена и освојио две титуле првака државе.

Лисица је рођен 12. јуна 1966. године. Каријеру је почео у родном месту да би касније прешао у Црвену звезду.

Његов необичан животни пут довео га је до највећих висина у земљи кошарке, иако је овим спортом почео да се бави из хобија у екипи Полиестера из Прибоја, за који је наступао од 1989. до 1991. године.

Радио је као металостругар у ФАП-у у родном Прибоју и некако је успео да усклади посао у две смене са утакмицама и тренинзима за Полиестер, уз разумевање за његове повремене изостанке с посла.

Екипа је из Друге српске лиге ушла у виши ранг – Прву Б лигу, а Лисица је касније као један од најистакнутијих у екипи прешао у Слободу из Тузле на позив Борислава Џаковића. Ту се у потпуности посветио магичној игри под обручима и одиграо сезону 1991/92, а затим на позив Драгана Капичића, прелази у редове тада најтрофејнијег српског кошаркашког клуба Црвене звезде.

За црвено-беле је наступао у три сезоне, од 1992. до 1994. године и од 1995. до 1996. Освојио је две шампионске титуле 1993. и 1994. и Суперкуп Југославије у сезони 1993/94.

На 102 такмичарске утакмице постигао је 1.343 поена – просечно 13,2 по утакмици и остао упамћен као један од најбољих кошаркаша клуба са Малог Калемегдана током деведесетих година 20. века.

Због повреде предњих укрштених лигамената пропустио је највећи део сезоне 1992/93, али се опоравио у финишу лигашког дела и помогао екипи да стигне до шампионске титуле после паузе од две деценије. У плеј-офу је забележио 12 поена, од чега осам у финалној серији против Партизана, а Звезда је са 3:2 у победама освојила своју 13. титулу првака. Милета је на 14 одиграних сусрета у својој првој сезони у Звезди постигао 22 поена, али најбоље је тек следило.

Одласком узданица екипе Небојше Илића, Саше Обрадовића, Зорана Јовановића, Растка Цветковића и још неколико млађих првотимаца, Звезди су даване мале шансе да одбрани трофеј, а уз то због санкција црвено-белима није било дозвољено да играју у Евролиги.

Ипак, Обрадовић се после неколико месеци вратио у Звезду из Лиможа, па екипа Лалета Лучића са њим поново постаје озбиљан претендент на трон. Већ 29. децембра 1993. у мечу Суперкупа Југославије црвено-бели освајају трофеј победом над екипом Инвест експорта (ОКК Београд) резултатом 83:78 уз осам поена Милете Лисице, 14 поена Саше Обрадовића и 22 поена капитена Александра Трифуновића.

Екипа је ухватила велики залет како се лигашки део ближио крају, а крилни центар београдског клуба је достигао топ форму баш у то време. У тријумфу против београдског Радничког на гостовању (104:96) Лисица је убацио 29 поена, а Звезда је збирно нанизала чак 19 офанзивних скокова. Стамени кошаркаш је са 414 поена на 31 сусрету у лигашком делу (просек 13,4) био трећи стрелац тима иза Обрадовића (439) и Трифуновића (467).

Милета је у плеј-офу пружио феноменалне партије. У полуфиналу против шабачке Иве забележио је 24 поена у тријумфу – 97:76, да би у пет сусрета финалне серије против Партизана демонстрирао своју класу. Постигао је 88 поена, од чега 23 у петом мечу, а црвено-бели су одбранили титулу са 4:1 у победама и то поново под вођством трофејног стратега Владислава Лучића.

Милета Лисица је проглашен за МВП-а финалне серије, а у плеј-офу 1994. године укупно је на 10 утакмица забележио 151 поен. Са укупно 646 поена на 47 мечева у сезони 1993/94 (просек 13,7 по утакмици) био је трећи кошгетер клуба. Саша Обрадовић је забележио 749, а Александар Трифуновић 682 поена.

Лисица је био на врхунцу каријере са сјајном сезоном иза себе у којој је проглашен за најбољег играча, освојио нову титулу и Суперкуп Југославије. Изолација земље је учинила да кошаркаши са српских простора тешко долазе до иностраног ангажмана, па је Лисица појачао амбициозну Боровицу из Руме, са којом је у сезони 1994/95 стигао до финала плеј-офа.

У Звезду се вратио већ следеће 1995/96. и уз још једног повратника, легендарног Небојшу Илића, био лидер екипе. Са 675 поена на 41 утакмици (16,5 по мечу) Милета Лисица је био најбољи стрелац Црвене звезде, која је најдаље догурала у националном купу, где је стигла до полуфинала, а у плеј-офу је заустављена од беочинског БФЦ-а у четвртфиналу.

Укидањем санкција Звезда је почетком те сезоне одиграла прве мечеве у Европи после дуге паузе, али је руски Акваријус из Волгограда био успешнији, јер црвено бели нису надокнадили минус седам из првог сусрета. У Београду је било 78:76 за Звезду пред 6.000 гледалаца, а Лисица је био најефикаснији у тиму са укупно 32 поена на два европска дуела.

У плеј-офу је са 16,3 поена по мечу такође био најбољи стрелац Звезде, као и у купу, где је на четири меча бележио 21 поен по утакмици. У победи црвено-белих против ФМП-а (76:74) у лигашком делу зауставио се на бројци од 33 поена. 

Каријеру је наставио у словеначкој Пивоварни Лашко, где је играо од 1996. до 2001. године.

Дуги низ година био је најбољи играч екипе и један од најбољих у словеначкој лиги. У сезони 1996/97. бележио је просечно 18 поена и 11 скокова, да би у сезони 1997/98. доминирао и био најбољи стрелац шампионата са 22,3 поена по мечу и други скакач лиге са девет ухваћених лопти у просеку, као и најбољи шутер за два поена са изванредним процентом шута од 72 одсто. У сезони 1998/99. бележио је 13,3 поена и 6,5 скокова и као прави патриота дигао глас против бомбардовања Југославије.

Наредне сезоне 1999/2000. просечно је убацивао 15 поена и проглашен је за МВП-а првенства, да би у својој последњој сезони у Лашком 2000/01 у 35. години био најбољи скакач лиге са 9,1 ухваћену лопту по мечу. Исте сезоне је у Сапорта купу бележио 17,4 поена, 9,7 скокова и 3,2 асистенције. Три пута је играо и на Ол-стар мечу словеначке лиге и по два пута у финалима купа и плеј-офа 1999. и 2000. године.

У француском Ле Ману наступао је у сезони 2001/02. уз учинак од 11 поена и 5,3 скока у Сапорта купу, док је на осам мечева у шампионату Француске бележио 11,8 поена и 7,4 скока.

Играо је и за Лимож у сезони 2002/03, где је остварио учинак од 6,8 поена и 5,1 скок на 21 мечу, али се повредио у марту, па се на јесен 2003. године вратио у Србију и одиграо сезону 2003/04. у дресу екипе Лавови 063, где је на 24 утакмице имао 6,6 поена и 3,8 скокова по мечу. Од 2005. до 2007. године носио је дрес Новог Сада, а каријеру је завршио у сезони 2007/08. играјући за Рудар Трбовље.

Да није било повреде, можда би се још бавио кошарком. Иако је касно почео да игра, његова каријера је потрајала скоро две деценије, а патике је окачио о клин у својој 42. години. Није надмашио Мијаила Грушановића по дуговечности на кошаркашкој сцени, али је оставио неизбрисив траг у игри под обручима на овим просторима.

Навијачи Црвене звезде га се увек радо сећају када се поведе прича о трофејном периоду из деведесетих година.

петак, 15. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње