Звезда добила дерби и вратила се у шампионску трку

"Празник" српског фудбала, "вечити" дерби између Партизана и Звезде, често је кроз историју изнова доказивао да нема већег меча на овим просторима од дуела ових ривала.

Ништа другачије није било ни у 166. међусобном дуелу - крцате трибине највећег стадиона у Србији, добро расположени играчи и навијачи оба тима и готово оптимални услови за фудбалску представу...

У 166. међусобни дуел „вечити" ривали су ушли са различитим идејама и плановима, што се јасно видело на почетку меча.

Звезда је покушавала да буде директнија и конкретнија, показала је јасну жељу да нападне гол противника, што је донело енергичан почетак меча и нападе црвено-белих.

Партизан, са друге стране, играо је „хладније" и стрпљивије, чекајући да нападне противника када спусти гард или се мало истроши.

И управо је из такве ситуације Партизан дошао до најбоље прилике на мечу.

Рикардо Гомеш је проиграо Менига, а брзоноги нападач Партизана је изашао пред гол Звезде, али шутирао право у, добро позиционираног, Борјана.

Међутим, након те прилике Партизана, црно-бели су посустали и поклекли у одбрани свог гола.

Неколико мањих шанси је створила Звезда, пре оне велике која је донела промену резултата.

Милан Родић је добио превише времена да се намести и центрира са бока, Александар Катаи је високо скочио и шутирао главом - Поповић је зауставио његов ударац, али је лопта пала пред ноге Охију, који је без, превише потешкоћа, сместио у мрежу.

Гол је, чини се, пореметио црно-беле, па је Звезда до одласка на одмор још неколико пута запретила. 

Играо се 42. минут, када је опала концентрација задњој линији Партизана и Саши Здјелару, који је покушао да избије лопту из казненог простора, али је само додао Катаију, који је оберучке прихватио поклон и закуцао лопту у мрежу.

Прилично миран дерби, зачинили су резервни играчи и стручни штабови екипа, који су се покошкали уз аут-линију у завршници првог дела игре.

Страсти су се брзо смириле и настављен је меч, али је опет дошло до расправе и разговора пре уласка у тунел.

Завршило се, бар што се првог дела игре тиче, пријатељским загрљајем и разговором Лоле Смиљанића и Дејана Станковића.

Другачији Партизан је изашао на терен у наставку - Станојевић је извршио три измене.

Из игре су изашли Натхо, Милетић и Мениг, а прилику су добили Јевровић, Живковић и Марковић.

Наравно, ситуација на терену се променила, па су „вечити", променом страна, променили и улоге - Партизан је одлучније нападао и играо енергичније, док је Звезда сада имала резултат, самим тим, није имала потребу да напада и да срља.

Партизан је ризиковао све више, па су напади црно-белих унели немир у задњу линију Звезде.

После велике гужве у казненом простору Звезде, лопта је погодила у руку Ераковића.

Скочили су играчи Партизана, како на терену тако и на клупи, али судија Јовановић није мислио да је то било довољно за пенал.

Звезда је успела у другом делу игре оно што је наумила - успорила је темпо максимално, сецкала игру и приводила меч крају.

Партизан је показао жељу да дође до гола, али ништа осим тога - сви прилази голу Милана Борјана су затворени, а црно-бели нису пронашли начин да угрозе гол противника и унесу неизвесност у завршницу. 

По последњем звиждуку судије Јовановића, Звезда је добила потпуно отворену шампионску трку и "ветар у леђа" за наставак сезоне победом у "вечитом" дербију, а Партизан је претрпео први пораз у првенству.

Партизан је први на табели Суперлиге Србије, али сада предност црно-белих износи свега два бода.