Садиков лажњак и велика мрља Звездине доминације

Почело је прекидима и оштрим фауловима, па се чинило да нас можда чека сценарио с почетка марта, када је дуел "сецкан" више од 50 пута виђено само 29 минута активне игре.

Настављено је растрзаном игром са много грешака, уз додатке велике нервозе и бакљаде са трибина, због којих је и видљивост у више наврата била поприлично смањена.

Звезда је, сада већ традиционално, веома споро и слабо ушла у окршај са највећим ривалом, у свим сегментима игре – вољни, енергетски, технички и тактички. Још из доба Владана Милојевића, најећа бољка црвено-белих јесте начин на који почињу дербије, што сада представља већ ментални и карактерни хендикеп – нешто што ни нови тренер још није стигао да ублажи.

Партизан није то искористио у првих двадесетак минута и, све до финиша првог полувремена, није било назнакада да ћемо гледати много квалитетнији фудбал.

Тада су се црвено-бели мало пробудили, узвратила је Звезда са дистанце, а после слободњака Ел Фардуа Бена, Алекса Вукановић је постигао гол који је оправдано поништен због офсајда.

Добри знаци да нас чека боље друго полувреме били су ту, али иако су они иницирали тај корак у позитивном смеру, играчи гостујућег тима у наставку нису успели да оставе ни приближно добар утисак.

Главни разлог за то догодио се у 58. минуту – потез по којем ће сигурно остати упамћен 200. такмичарски "вечити дерби".

После нешто брже акције по централи, лопта је завршила у ногама Умара Садика на левом боку. Кренуо је нигеријски нападач у карактеристичан простор и чинило се да ће се завршити још карактеристичније – изгубљеним дуелом или неким потезом више.

Али је он кренуо директно на Милоша Дегенека и, када су сви видели ударац (вероватно изблокиран), па и ми крај малих екрана, уследио је невероватан лажњак и дриблинг у својству највећих мајстора. Аустралијски штопер пролетео је неколико метара и вероватно више неће бити толико јак на речима пред мечеве са Партизаном, а Садик спремио још једно изненађење.

Уместо ударца, додао је лопту до Бибраса Натха који је био у бољој ситуацији и Израелац је уз доста среће постигао подогодак. Испоставиће се, одлучујући.

До краја је било више туче него игре, Бојан Остојић је доживео тешку повреду, а нови-стари шампион није био ни близу да припрети.

Срећом, Садик је обележио највећу утакмицу српског фудбала једним фудбалским потезом, па нећемо причати о слабијем квалитету фудбала, скоро двоцифреном броју жутих картона, 47 фаулова, двоцифреној надокнади времена...

Саво Милошевић поново је надмудрио колегу из супротног табора, овога пута то је био Дејан Станковић, и спречио да, први пут од 1993, а други у историји, највећа утакмица српског фудбала буде решена после извођења једанаестераца.

Закључно са овим дербијем, у последњих 13 окршаја, Звезда је победила само два пута, уз четири тријумфа највећег ривала. Два од та четири дошла су у Купу Србије, када је одлучивано ко ће проћи даље или освојити трофеј.

Немогућност екипе која три године доминира у домаћем шампионату да људски надигра љутог противника је још један "легат" који остаје овој, делимично новој Звезди. Мрља која ће Станковићу остати на "чишћење".

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)