Заборављена победа над Бразилом

У једном делу историје фудбалери са наших простора, због начина игре, (не)оправдану су  називани „европски Бразилци". Земља кафе и самбе увек нам је била узор и када је фудабл у питању. Најуспешнија светска нација је од Другог светског рата остварила огромне успехе, изнедрила је легендарне играче и постала је светски фудбалски бренд. Репрезентације Југославије, а затим и Србије, за разлику од Бразилаца, остала је увек „вечити таленат", неискоришћен потенцијал, квалитет који је само у ретким случајевима изнедрио резултате.

На почетку ипак није било тако. У време док је фудбал био још млад и разлика међу репрезентацијама није била толико велика, тако да смо и ми били узор Бразилцима. Краљевина Југославија прву победу против Бразила остварила на првом Светском првенству у Монтевидеу 1930. године.

Ипак, мало је познато да је 1934. године Краљевина Југославија убедљиво савладала Бразилце који су гостовали у Београду, победивши њихову селекцију резултатом 8:4.

Утакмица се играла 3. јуна на стадиону БСК-а, а спектакл је гледало више од 12.000 гледалаца. Бразилци су дошли у Београд директно из Италије где су учествовали на другом Светском првенству (на којем Југославија није учествовала), где су у првом колу елиминисани од стране Шпаније.

Београдска штампа данима раније најављивала дуел са великим ривалом. Бразилци су тихо и ненајављено стигли у Краљевину Југославију. Дошли 1. јуна ујутру возом из Италије, изашли су у Загребу где их је дочакало мало новинара и представници Фудбалског савеза.

Посебну атракцију за домаћу штампу представљала су тројица тамнопутих играча. У издању „Политике" из тог периода тамнопути играчи су описани следећим речима: „Они изгледају врло егзотично. Кожа им је црна и сјајна, чело испупчено, коса гургурава и оштра".

Иако је у екипа Бразила била потпуно другачија од од оне која је 1930. године у Монтевидеу изгубила од наше репрезентације, светска штампа је била пуна похвала за игру јужноамеричке екипе. Већ тада се сматрало да Бразилци негују брзу игру и да су одлични техничари веома вешти са лоптом. Већ тада су "кариоке" имале неке од особина које ће их красити и деценијама касније. Сами Бразилци, у разговору за домаће медије истакли су да воле да играју преко крила и да профитирају из добрих центаршутева и, како су нагласили, увек „гурају" по земљи.

Након серије лоших резултата, домаћа спортска јавност је желела да репрезентација Краљевине Југославије победи неког јаког и атрактивног противника. Иако утакмица није била такмичарска, била је веома битна за обе репрезентације. За Краљевину Југославије да се врати на победничке стазе, Бразилцима да поврате самопоуздање након испадања са Мундијала у Италији, али и да се освете нашој репрезентацији за пораз четири године раније у Монтевидеу.

Меч је одигран 3. јуна 1934. године на стадиону БСК-а пред 12.000 гледалаца, што је у то време била изузетна посета. Бразилци су играли у белим дресовима са зеленим рубом и плавим шорцевима, а пре почетка утакмице, када су изашли на терен добили су овације београдске публике.

Навијачи су тог дана могли да виде, како су тадашњи медији писали, „можда и најбољу фудбалску партију у историји". Краљевина Југославија је победила Бразил са невероватних 8:4, што и даље представља један од најтежих пораза у историји „кариока".

Наслов на спортској страни „Политике" дан након утакмице гласио је: „И поред одличне игре јужноамеричке екипе, наш тим је катастрофално тукао бразилијанску репрезентацију са 8:4 (2:2)".

Бразилци су први повели голом у осмом минуту, али је само неколико минута касније Стевовић изједначио резултат. У финишу првог полувремена, након лепе акције у којој су учествовали Тирнанић, Вујадиновић и Томашевић гол Бразилаца затресао је Глишовић. Вођство није дуго трајало јер је тамнопути Леонидас, након соло продора у којем је предриблао неколико домаћих фудбалера, прецизно пласирао лопту у мрежу.

Публика није била одушевљена приказаном игром југословенских репрезентативаца у првом полувремену и стекао се утисак да су Бразилци много боља репрезентација која је заслужила да води са најмање голом разлике.

Како је играла југословенска репрезентација у првом полувремену најбоље говори сликовити пасус новинског извештаја „Политике".

„Стевовић је играо веома слабо... Био је нетачан у додавању, слабо је одузимао и био је више штетан него користан. Његова слаба игра утицала је на цео тим. У првом полувремену наша репрезентација играла је слабо, неодређено, неповезано. У навали трио као да није постојао. Моши (Марјановићу) ништа није полазило за руком. Свака лопта која би дошла до њега била би изгубљена. Томашевић је био просто немогућан, Вујадиновић се само вртео око противничких играча. Једино су крила била на висини. Па чак ни Тирнанић није потпуно задовољио... Халф линија је много трпела због слабе игре Стевовића. Да су Арсенијевић и Лехнер доста добро извршили задатак плод је њиховог пожртвовања и силне воље. Бекови су били добри, али су имали слаб одбојни ударац. Чулић је био несигуран".

Играчи који су донели преокрет на утакмици били су Гајер и Петрак из загребачког Хашка који су на полувремену заменили Стевовића и Томашевића. Након уласка двојца из Хашка, који су бурно поздрављени од стране публике, репрезентација Југославије почиње да контролише утакмицу.

Бразилци ипак први долазе до новог вођства у 48. минуту, док је само два минута касније Моша Марјановић, ударцем из слободног ударца са око 30 метара донео изједначење Југославији. То је уједно био и преломни моменат на утакмици, јер је домаћа репрезентација почела снажно да напада „кариоке". Малодушна публика, која је песимистички дочекала почетак другог полувремена, почела је да се буди и громогласно навија.

Петрак у 53. минуту користи грешку противничке одбране и доводи Југославију у вођство од 4:3, док предност повећава Глишовић у 63. минуту. Убрзо, Југославија долази и до шестог гола, након сјајне акције коју су креирали Тирнанић и Глишовић. Тирке је у финишу меча постигао и седми погодак за Југославију, док Волдемар из пенала успева да смањи на 7:4. Последњи гол на мечу постигао је Моша Марјановић који је у последњем минуту утакмице ударцем са 16 метара затресао мрежу Бразилаца за коначних 8:4.

По завршетку меча одушевљена публика пробила је ограду стадиона и изнела играче на раменима.

Занимљиви су били и коментари Бразилаца након утакмице. Њихов најбољи играч Леонидас након питања новинара како је могуће да „кариоке" изгубе тако великим резултатом само узвратио питањем: „Да ли је могуће да ваша репрезентација није успела да се пласира на Мундијал?", мисливши на Светско првенство у Италији које је још увек било у току.

Вођа пута бразилске репрезентације доктор Лоури Фуентес је рекао: „Југословенска репрезентација је за две класе боља од Шпанаца (који су избацили Бразилце са Мундијала)".

И поред неочекивано победе неочекивано високим резултатом новинар „Политике" који је писао извештај са утакмице није крио речи хвале за противника.

„И поред пораза Бразилијанци су оставили изванредан утисак. У првом полувремену они су у техничком погледу играли заиста савршено. Такву игру није дао још ниједан страни тим који је гостовао у Београду. На махове изгледало је као да су Бразилијанци прави жонглери са лоптом... Бразилијанци колосално дриблају противника покретом тела", писало је између осталог у београдској штампи. Речи хвале за противника имали су и југословенски репрезентативци.

Велику победу над Бразилцима београдска штампа је описала пар стихова: „Одавно нам срца нису закуцала силније, самлели смо јуче фино кафу из Бразилије".