недеља, 20.12.2020, 17:32 -> 16:37
Извор: Виолета Алексић
Dr Cmiljanović u Swiss Rocket-u lansira vakcinu protiv kovida 19
Vladimir Cmiljanović, priznati naučnik u Švajcarskoj, zajedno sa svojim kolegama u Swiss Rocket farmaceutskoj kompaniji radi na revolucionarnom pronalsku vakcine protiv kovida 19. Rodom iz Kragujevca, odrastao u porodici hemičara čiju će tradiciju nastaviti zajedno sa sestrom Natašom, jedan je od prvih koji nakon bombardovanja Srbije kreće na Zapad. Na taj put ga nije podstakla hemija već sport, tačnije rukomet koji je, pored hemije, bio zastupljen u njegovoj porodici.
Zbog rukometa ide najpre u Nemačku, potom u Švajcarsku. I danas igra rukomet, ali sa prijateljima. Vladimir Cmiljanović se definitivno posvetio hemiji i u Švajcarskoj važi za inovativnog naučnika koji u svojoj firmi Swiss Rocket radi na pronalasku vakcine protiv kovida19.
Vladimira Cmiljanovića sreli smo u Dietikonu, u staroj taverni Krone koja je ujedno i nacionalni spomenik ovog grada, a prvi zapisi o gradnji ovog objekta datiraju iz 1259. godine. Odabrali smo ovo mesto gde se rađala istorija za razgovor sa naučnikom koji istoriju upravo piše.
"Interesantno je da svi u porodici gajimo tu kombinaciju rukometa i hemije. Odrastao sam, kao i moja sestra, u krugu rukometaša, majka je bila jako dobra rukometašica, otac takođe. Oni su se upoznali u Kragujevcu gde su igrali za kragujevački Radnički. U Kragujevcu smo došli na svet i sestra i ja. Otac je radio u Zastavi i tamo je naučio kako da nabavlja hemikalije širom sveta za proizvodnju automobila. Majka je završila višu hemijsku školu u Kragujevcu, a onda je otac ubedio i sestru i mene da i mi krenemo tim stopama, što i nije bilo teško jer nas je sve to jako zanimalo...
Uvek su nam govorili da se, pored sporta, treba baviti i naukom jer na kraju, hemijski elementi su svuda isti - kiseonik je isti kako u Kragujevcu tako i u celom svetu, voda takođe, ako se bavite ovim poslom moći ćete da ga radite svuda na svetu, govorili su nam", kaže Vladimir. Tako je i bilo.
Rukomet otvara mnoga vrata
"Sport mi je otvorio mnoga vrata. Sa 15 godina sam napustio svoj rodni grad i otišao da igram rukomet za FAP iz Priboja. Nakon dve godine, po završetku gimnazije, otišao sam u Aranđelovac i igrao godinu dana za Šamot. A onda sam se vratio u Kragujevac da upišem Hemijski fakultet. Te godine su bombardovali Srbiju. Sećam se da sam neke ispite davao kod čuvenog profesora fizike Vladimira Pejčera u podrumu, bilo je to jako teško vreme. I bio sam jedan od prvih koji je, na žalost, napustio svoju zemlju, odmah nakon prestanka bombardovanja", priseća se Vladimir.
Imao je cilj pred sobom i 100 maraka u džepu. Tako opremljen, kreće u Nemačku.
"Više od toga nakon bombardovanja roditelji nisu mogli da mi priušte. Ali to je bilo dovoljno da autobusom iz Beograda krenem u Budimpeštu. Tamo je bila nemačka Ambasada gde sam morao da uzmem vizu, odakle sam posle krenuo za Nemačku.
Ispred nemačke Ambasade je bio čuvar sa mitraljezom u ruci. Tako su nas dočekivali, kao da smo mi bili ti koji su izazvali rat i bombardovanje. Mnogo njih je odustalo od vize zbog velikog maltretiranja, a meni je pomogao rukomet. Ambasador je u jednoj ruci držao vizu, u drugoj pištolj, verovatno zbog straha nakon tih ratnih godina. Rekao sam ambasadoru Nemačke da ako ne dobijem vizu, on će odgovarati pred nemačkom televizijom koja je prenosila utakmice tima za koji sam trebao da igram. U roku od 10 minuta, posle provere, pustio me je...morao sam da se snađem i da budem hrabar. Mi Srbi smo inače takav narod", dodaje Vladimir.
Cmiljanović dolazi u Nemačku, počinje da igra u prestižnom rukometnom timu, ali ga u medijima tada predstavljaju kao mladog perspektivnog igrača iz Makedonije, objašnjavajući mu da hoće da ga zaštite. Nakon tih ratnih godina u svim timovima bilo je mnogo stranaca, a naročito kosovskih Albanaca. Naravno da ponos Šumadinca to nije podneo i na njegov izričit zahtev tim pristaje da ga predstavlja kao igrača iz Srbije, što nikome kasnije nije zasmetalo niti je imao konflikata.
Nakon godinu dana Vladimir dobija dve ponude, jednu iz Hamburga, drugu iz Bazela. Bazel je imao bolju ponudu, pored nastavka rukometne karijere, ponudili su mu i finansiranje kompletnih studija hemije u Švajcarskoj.
"Bazel je imao ponudu koja se ne odbija. Šest godina kasnije pridružuje mi se i sestra Nataša, koja je u Srbiji takođe studirala hemiju. Vrlo brzo nas dvoje počinjemo rad na novom leku protiv raka", kaže Vladimir.
Život za Holivud
Danas je Vladimir vodeći švajcarski farmaceutski preduzetnik i naučnik, sa više od petnaest godina iskustva u razvoju onkoloških lekova. Koautor je brojnih naučnih članaka i pronalazač 4 porodice patenata sa više od 400 registrovanih patenata. Zajedno sa sestrom Natašom, kao i Univerzitetom u Bazelu 2007. otkrio je lek Bimiralizib (PKR309).
"To je bilo veliko otkriće. Pronašli smo metod kako da izgladnimo kancerogene ćelije. Naši profesori su pronašli enzime koji regulišu metaboličke procese kancerogenih ćelija. Nataša i ja smo bili među prvima u svetu koji su uspeli da hemijskim supstancama blokiraju te enzime. Blokadom tih enzima kancerogene ćelije prestaju sa proizvodnjom šećera, ne mogu da se razvijaju i počinju da izumiru.
To veliko otkriće za nauku podstaklo nas je da 2012. goine osnujemo firmu Piqur koja je imala zadatak da taj lek dalje razvija. Pokazalo se da najbolju primenu ovaj lek ima za limfome, rak limfnih žlezda kojih ima oko 50 vrsta.
Pokazao se uspešnim u lečenju još nekih vrsta kancera, ali i dalje je na istraživačkim studijama. Razlog zbog čega taj lek još nije na tržištu je jednostavan - naš lek je kvalitetom ugrozio jedan drugi lek velike farmaceutske kuće koja nije iz Švajcarske. Njihov lek je imao isto dejstvo, ali se naš pokazao efikasnijim. Uspeli su da pozadinskim igrama izbace i mene i sestru iz firme.
Ali, ta se priča još nije završila, nisu uspeli da nas zaustave jer smo mi nastavili sa radom u novoj kompaniji, i dali su nam ideju da se od ove priče napravi holivudski film! Producenti su pristali, pa kad se ova kriza stabilizuje sestra i ja idemo tamo. Već znamo ko će glumiti u filmu, ali ne smem još da kažem. Film će na najbolji način da objasni šta se desilo i pošalje poruku o tome šta ne sme da se desi", otkriva nam Vladimir.
Borba za vakcinu protiv Kovida 19
Kompanija Swiss Rocket, koju je osnovao 2018. godine, postala je vodeće biotehnološko čvorište sa jedinstvenim poslovnim modelom, koja kombinuje najnaprednije tehnologije u borbi protiv raka sa metodama i tehnikama prevencije raka. Kompanija trenutno radi i na pronalasku vakcine protiv kovida 19.
"Ne želim da trošim reči na razne teorije zavera. Bitno je kao nikada do sada naći lek, vakcinu sa kojom ćemo moći celi svet da imunizujemo. Virus korone je zaista opasan virus. Mnogi se i danas pitaju da li postoji, a činjenice govore da postoji i moramo da nađemo rešenje pod hitno.
Moji bliski prijatelji do skoro nisu želeli ni da čuju za vakcinu, nisu verovali da je virus među nama. Tek kada su oboleli od istog a jedan, na žalost i umro, shvatili su koliko je ozbiljna situacija. Sa naučne tačke gledišta znam i kažem vam da je ovaj opaki virus deset puta opasniji nego što se predstavlja. Virus je genetski jako stabilan što znači da neće biti lako da se brzo pronađe efikasna vakcina.
U svetu se trenutno razvijaju prve generacije vakcina protiv kovida 19, to su ruska, engleska i kineska vakcina, koje su jako slične. Postoje još dve vakcine iz Amerike koje su identične i koriste drugu tehnologiju a dolaze od kompanija Fajzer i Moderna. Ove vakcine prve generacije koriste stari poznati virus, takozvani Adeno virus na koga su "zakačili" protein korona virusa i to onaj protein, tzv. šiljasti protein sa kojim se virus korone kači na zdrave ćelije. Taj Adeno virus se inače koristi za mnoge vakcine. Na ovaj način bi trebao što pre da se proizvede vakcina koja će dovesti do imuniteta.
Međutim, Kinezi su prvi počeli sa tom tehnologijom ali vakcina do danas nije registrovana. Posle su i Rusi krenuli sa tom vakcinom, oni su je registrovali. Dok su Englezi uzeli jedan sličan virus, takođe Adeno virus ali ne ljudski Adeno virus, već od šipmanze. Zašto se to radi? Pa da naš imuni sistem ne bi brzo prepoznao taj virus i uništio ga, jer tada vakcina ne bi bila efikasna.
Inače, osoba koja je tu tehnologiju otkrila na Oksfordu je Srpkinja, mlada i uspešna naučnica molekularne biologije i genetike dr Jovana Čupović koja se školovala takođe u Švajcarskoj. Poreklom je sa Kopaonika, i nakon studija u Beogradu došla je u Švajcarsku. Nakon doktorskog i postdoktorskog rada u Švajcarskoj, otišla je u Frajburg. Povezali smo se sa njom, najviše zahvaljujući konzulu Zoranu Jeremiću. Dala nam je važne savete vezane za rad na vakcini.
Ponovo sam se povezao sa starim prijateljima sa kojima sam studirao u Bazelu, braćom blizancima, sada profesorima, Matiasom i Beatom Hristen, poznatim naučnicima genetike. Oni su prvi u svetu pronašli metod kako sintetičkim putem proizvesti virus. Sa njima smo počeli rad na vakcini. Dogovorili smo se da naša firma Swiss Rocket, ili kako ja volim da kažem "švajcarska raketa sa srpskim pilotima", kupi sve njihove patente i da zajedno razvijamo novu i najperspektivniju vakcinu protiv korona virusa. Osnovali smo firmu ROCKETVEKS koja je počela ozbiljno da se bavi razvojom te vakcine koji je postao jedan od najozbiljnijih projekata švajcarske države", kaže Vladimir.
O kakvoj vakcini je reč?
Vakcina sadrži pravi virus korone koji je oslabljen, i istrijski gledano najbolje vakcine u svetu su one koje koriste oslabljen virus koji izaziva bolest.
"Treba virus da proizvedemo i da ga oslabimo i to je generalno najbolja vakcina, a to je nama pošlo za rukom. Uspeli smo sintetičkim putem pomoću hemije da napravimo pravi virus, a onda smo ga oslabili tako što smo mu izbacili proteine sa kojima se on u telu razmnožava. Pitanje je vremena kada ćemo to da izbacimo na tržište.
Sada se Federacija Švajcarske priprema da investira veliku količinu novca i to će zaista biti tema za celi svet. Tada ćemo objaviti prvu švajcarsku vakcinu koju smo intenzivno radili od februara. Jedini smo u svetu koji imamo tehnologiju sa kojom možemo da proizvedemo takvu vakcinu. Uključila se i sama država, zatim i vojska ove zemlje u projekat. Cilj nam je je da ovu tehnologiju koristimo za mnoge druge bolesti, naročito kancer.
Paralelano se vrše i studije na životinjama i čim se završe, potrebno je da se u narednih 8 meseci sve privede kraju, kreće se na kliničko ispitivanje na ljudima...Cilj nam je da prve dve zemlje koje će ući u kliničke studije budu Srbija i Švajcarska, samim tim ovo će biti prve dve zemlje u kojima će biti registrovana ova vakcina", objasnio nam je Vladimir.
Naravno, kaže, važno je poverenje u njihov rad, jer oni žele da naprave vakcinu koja će štititi ljude ceo život, a ne neko kratko vreme. Kaže da je ceo njegov tim spreman da primi tu vakcinu, jer će tako primerom pokazati da stoje iza nje.
Budućnost u Srbiji
Vladimir nas je upoznao i sa budućom suprugom, dr Nađom Gračevom, nuklearnom hemičarkom, koja je prošle godine dobila čuvenu nagradu Mari Kiri za pronalazak leka protiv raka prostate.
Vladimir sebe u budućnosti vidi kao nekog ko će zajedno sa svojom sestrom Natašom i budućom suprugom Nađom, na polju medicine izbaciti revolucionarne lekove koji će pobediti kancer, vakcinu za koronu, a novac koji bi došao od tih lekova voleo bi da investira u bolju zdravstvenu infrastrukturu u Srbiji.
"Želja nam je da napravimo naš onkološki centar u Srbiji, da lečimo ljude od opakih bolesti, ali i da im omogućimo preventivu protiv kancera i ostalih smrtnih bolesti. Imao sam priliku da upoznam i srpsku zajednicu u Švajacarskoj, naročito su me oduševili mladi naučnici ali i umetnici. Mi tražimo mlade talente iz celog sveta koje dovodimo u Bazel gde radimo na mnogim projektima. Imamo nekoliko jako talentovanih doktora biohemije i molekularne genetike, to su naša deca. Mi imamo ono što mnogi narodi nemaju-neverovatno bistar um, upornost i vekovni inat koji razbija sve prepreke. Zbog toga smo se odlučili da za naše projekte uzmemo našu decu i omogućimo im školovanje i kompletnu pomoć, kao što je na kraju krajeva i meni to neko omogućio. Neka ovo bude apel mladim ljudima, koji mogu da nam se obrate preko stranice Swiss Rocket-a, da znaju da su dobrodošli", kaže Vladimir.
Kaže da mu zavičaj nedostaje, da tamo crpi energiju. Pre godinu dana Vladimir je otvorio firmu u Beogradu koja se zove SWISS ROCKET SRBIJA, u kojoj se već obučava 6 mladih doktora i naučnika.
Коментари