Србија и млада српска дијаспора у Аустралији: међусобна очекивања

Нина Марковић Казе, у Аустралију је, из родног Београда, отишла са 15 година. У Сиднеју је основала породицу, докторирала политичке науке на Аустралијском националном универзитету. Политички је коментатор програма на српском језику националног SBS радија. Никада није престала да буде изузетно активна у промоцији Србије на петом континенту и неговању патриотизма код млађих генерација српске емиграције.

Током свог боравка у Београду, докторка Марковић је студентима представила своју студију о новој, интелектуалној заједници српских лидера. 

"У Београду сам представила нову генерацију српске дијаспоре у Аустралији, генерацију XY. Ово је тотално другачији талас миграната који живе у далекој земљи попут Аустралије, и реч дијаспора у овом контексту значи заједница. Заједница која има и своју цркву, и свој идентитет, и дугогодишње искуство" каже др Нина Марковић Казе за Програм за дијаспору РТС.

"Овај нови талас се десио као скуп различитих фактора. Један од фактора је био самопрокламовање тзв. државе Косово и тада је стотине младих дошло у цркве, у наше храмове. Тражили су савет, питали шта да раде, сви су се осећали беспомоћно. И тада се основала организација SOYA (Serbian Orthodox Youth Association), при цркви, која је организација младих. Била је активна, и сада је, у свим државама и територијама Аустралије. Они су организовали трибине, умрежени су преко социјалних мрежа, читају свакодневно вести из Србије, кроз друштвене медије али и, што је најважније, кроз традиционалне медије. Гледају Сателитски програм, што је јако битно, и упознати су са дешавањима у свакодневном животу. Поред SOYA-е имамо још неке нове организације као што је организација аустралијско-српских професионалаца, која окупља људе различитих професија, експерте, и оне који се баве научним радом".

"XY генерацију чине образовани, млађи људи. Када кажем млађи, мислим на оне од 21 до 35 година, па и 40 година, јер се у Аустралији и они сматрају младим лидерима, Они су углавном завршили факултете али су и доста путовали. Тако да њима даљина, раздаљина, није страни појам. За разлику од претходних генерација, они долазе у Србију. Они можда чак и не знају српски језик тако добро, али купиће карту Ер Србија и доћи у Београд. Али не само Београд. Они воле да имају регионалну перспективу Србије. Не концентрисану на само једном локалитету".

- Да ли је то патриотизам, или смо одустали од патриотизма у класичном смислу?

"Мислим да се патриотизам повећао, на прави начин, какав је Србији потребан, јер ови млади људи желе да се повежу са Србијом на дуготрајнији начин" одговара др Марковић Казе. "Наравно, требамо да захвалимо старијим генерацијама које су омогућиле неке платформе, као што су цркве, својим радом су они то изградили ... Новим генерацијама је битно да се српска култура промовише широј аустралијској заједници на другачији начин кроз нпр. организацију највећег српског фестивала који се последњих пет година одржава у центру Сиднеја".

- Какав вам је партнер држава Србија? У том односу, шта конкретно "дијаспорци" замерају Србији а шта Србија очекује од дијаспоре?

"Очекивања су различита. Многи од тих припадника генерације Y немају српско држављанство. Многи су из региона, значи не само из Републике Србије, већ из Босне, из Херцеговине, из Хрватске, али су српског порекла. Када дођу овде треба и да нострификују своје дипломе, пре тога да реше своје папире. Они би хтели одмах углавном да раде. Али читав систем око радних виза, држављанства, није тако једноставан".

"Дијаспора опет замера држави Србији што нема довољно информација на другим језицима, на енглеском, немачком, и другим језицима, које би та деца могла да искористе у својим радовима, када представљају српску културу у својим школама, на факултетима, јер, опет понављам, многи од њих не знају српски језик, а треба им информација, треба им званична информација".

Према званичним подацима аустралијског Бироа за статистику, по попису из 2016. године, Срба у Аустралији данас има око 74 хиљаде што је неколико пута мање у односу на раније бројке. Проблем је настао због слабог пописног одзива чланова српске заједнице због чега је аустралијска државна администрација, по новом правилу класификације, становнике етнички дефинисала по територији са које долазе.

"Не знамо тачно колико је људи изашло а колико није. Наводно је двадесет хиљада људи, Срба, нестало, због промене класификације у аустралијском Бироу за статистику" каже др Нина Марковић Казе. "То има јако лоше последице по финансирање наших програма, за промоцију српске културе у Аустралији. На пример на SBS радију, који је аустралијски национални радио и телевизија, програм на српском језику губи један сат програма, од 4 недељно".

- Које српске медије, Срби у Аустралији најчешће, највише и најрадије прате?

"Најрадије прате телевизијске медије преко сателитских канала и преко интернет тв канала. То је први контакт са нашом заједницом у свету, а посебно са дешавањима у Србији. Поред тога, чита се Политика као интернет часопис и портал, остали интернет портали, али све је већа улога друштвених медија. Значи буквално свако од нас живи на једном телефону са много апликација. Информације се на тај начин најбрже деле, тако да се улога традиционалних медија и социјалних мрежа полако изједначава".