Српски језик је поезија

Допунскa наставa на српском језику у Француској, Италији и Словенији, која се одвија у организацији Министарства просвете и науке, обележила је Дан матерњег језика учешћем у кампањи за очување српског језика, коју је покренула Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП-а, представљањем Србије и српског језика у споту француског културног центра „La Maison des Langues et des Cultures d'Aubervilliers" у месту Обервилије у Париском региону и језичком „онлајн" радионицом, која је одржана у сарадњи са Дечјим одељењем Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај".

На позив Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону МСП-а, ученици из три земље учествовали су у кампањи за очување српског језика коју је Управа покренула за Дан матерњег језика. Сценарио су осмислили и ђаке уз помоћ њихових породица водили у реализацији Данило Спасојевић, Јелена Јовановић и Драгица Додеровић са координатором.

У Паризу је драгоцену помоћ пружио Луј Дувал, директор фотографије, у чијем су Студију „Фото Гонкур" деца могла доживети атмосферу и поступак снимања. Тијана и Сара из Вићенце, Ања и Андреа из Љубљане, Сара из Скиа, Анђела, Уна и Алексеј из Париза представљају све мале чуваре српског језика у допунским школама.

Традиционално учешће у активностима поводом Дана матерњег језика француског културног центра „La Maison des Langues et des Cultures d'Aubervilliers" у Париском региону, у чијим се просторијама изводе часови, настављено је у „онлајн" формату.

О Србији, српском језику и лексичким додирима са француским радо је говорила ученица Лена у снимку „Једно слово, један глас". Видео-запис је припремила, уз помоћ представника Савета родитеља, наставница Катарина Страиловић, према пропозицијама и са преводом на француски језик. Спот је приказала Општина у Обервилијеу и школски медији.

Ученици Јелене Стефановић у Љубљани учествовали су у језичкој радионици на даљину, коју је водила Биљана Петровић, библиотекарка Дечјег одељења Библиотеке града Београда „Чика Јова Змај". Након уводне презентације, свако је изабрао један идиом и представио га цртежом, а остали су погађали о чему је реч.

Уз разговор и занимљиве асоцијације, дошло се до значења фразеологизама „без длаке на језику", „добити ветар у леђа", „слажу се као пас и мачка", „богу иза ногу". Уз занимљиве приче о пореклу идиома, дат је посебан изазов - упоредити како они гласе у језику земље пријема.

Наставница Јелена је одржала и час на коме су ђаци бирали и исписивали ћирилицом најлепше српске речи. Показало се да је, према њиховом мишљењу, убедљиво најлепша српска реч „љубав", а затим следе: „срећа, осм(иј)ех, живот, породица, срце, лепота, лептир". Међу најлепшим нашле су се и речи: „здраво, хвала, извини, молим".