Da li i kod vas fiksni telefon sakuplja prašinu

Najmlađi ga nikada nisu videli, milenijalci se sećaju da postoji. Samo starije generacije pamte kako se nekada koristio fiksni telefon. 

Fiksni telefon u nekim kućama i dalje postoji, ali ga ukućani ne koriste uopšte, a kada zazvoni niko se ne obazir na njega. Pretplata se plaća redovno, ali se razgovara preko mobilnog telefona.

Aleksandar Bel predložio je da opšti pozdrav prilikom javljanja na telefon bude Ahoj, međutim, javnost to nije prihvatila. Zato predlog Tomasa Edisona izgovaramo u toku dana mnogo puta – Halo.

Prvi telefonski razgovor u Srbiji obavljen je pre 140 godina.

„Što se tiče telefona u Beogradu, kada su se pojavili bilo je 50 brojeva telefona, od toga je samo 10 brojeva bilo za građane, a ostali telefoni bili su dodeljeni institucijama. Spajali su se u telefonskim centralama. Prvo smo zvali operatera, koji bi nas povezao sa osobom sa kojom želimo da razgovaramo“, objašnjava Milena Vidosavljević, kustoskinja Muzeja nauke i tehnike.

Centrala je zanala da pogreši samo jednom, ako je verovati Bati Stojkoviću. Sada, fiksni telefon koristi oko 2,36 miliona stanovnika, a pre pet godina 2,48 miliona.

„Primetan je višegodišnji trend pada broja korisnika fiksne telefonije. Posmatrano za 2021. u odsnosu na 2020. godinu za 1,6 odsto je manji broj pretplanika. Možemo da kažemo da taj trend pada broja pretplatnika prati i trend opadanja saobraćaja u fiksnoj mreži“, kaže Ana Skočić iz „Ratela“.

Usvojili smo neke druge, brže navike i tako su čari fiksne telefonije polako pale u zaborav. Nekada ste verovatno imali dvojnika, komšiju ili u nekoj drugoj ulici. Svaka kuća imala je telefonski imenik, a neizvesno je bilo ko vas zove sve dok se sa druge strane ne čuje – Halo.