Jedinstveni kompleks „Srpsko selo“ grade i neimari iz Turske

Na gradilištu kompleksa „Srpsko selo“ niču objekti koji će na jednom mestu predstaviti tradicionalnu seosku arhitekturu od Vojvodine do juga Srbije. Zbog ovog projekta Nemanja Gajić odlučio je da se iz Beograda vrati u Kosjerić.

„Potrebno je prosto stvoriti neku atmosferu gde će mladi ljudi želeti da ostanu ovde ili, ako studiraju da se vrate da zasnivaju porodicu ovde. Ja sam jedan od tih koga je privukla ova priča. I pored ove priče sam shvatio da prosto u velikom gradu nije lako opstati. Taj sistem vrednosti koji je tamo nametnut je nešto sa čim se ja nisam slagao. Tako da mislim da sam napravio pravi potez“, kaže Nemanja Gajić, upravnik „Srpskog sela“.

„Srpsko selo“ ujedinilo je i opštinske odbornike, koji su jednoglasno ovaj projekat proglasili strateškim za Kosjerić.

„Značajni rezultati su postignuti u turističkoj ponudi, ali sam kompleks 'Srpsko selo' je od strateškog značaja. Znači, ukupno 75 ljudi, za otprilike ovako malu opštinu. Zapošljavanje tih mladih ljudi je od ogromnog značaja. Zatim, samo uređivanje korita reke Skrapež i regulacija toka predstavlja takođe veliki značaj“, naglašava Gordana Gvozdenović, načelnica opštinske uprave Kosjerić.

A pod budnim okom inženjera Gradimira, „Srpsko selo“ grade i turski neimari.

„Da ubrzaju, po nekoj dinamici da se objekti, koji su započeti završe na vreme. Ali Turci kao radnici su dobri, kvalitetno rade“, navodi dipl. inž. Gradimir Jeremić, rukovodilac gradilišta.

„Čovek dobro, srpski, turski, isto, isto. Dobro. Gud. Hrana, dobro. Rum, slip, dobro. Sve dobro 'Srpsko selo'“, kaže Đumert Gungur, šef ekipe turskih građevinaca.

Turski neimari u Kosjeriću su naišli na gostoprimstvo kakvo ne pamte. Zato u tako dobrom raspoloženju niče „Srpsko selo“, kompleks koji će po mnogo čemu biti jedinstven i na Balkanu.