Gradske bašte na krovovima i terasama, među stambenim zgradama

U Slancima, selu pokrivenom plastenicima baštu gaji 18 ljudi, porodica. I već su svašta obrali. Mogu nešto i da zasade, ali ljudi su ili na poslu ili je veliki verski praznik. Avanturisti, dokoni ljudi, reče nam komšija, a ustvari ovo je baštenska zajednica ili bašta za urbane prostore.

„U okviru jedne zajednice koja ima više takvih parcela, veliki prostor je isparcelisan na manji i dodeljuje se ljudima koji žele da gaje povrće najčešće na godinu, dve, a oni zajedno dele infrastrukturu", istakla je Sabina Kerić, Udruženje građana "Ekonaut".

Na terasi iza poslovnog prostora, u sred zgrada, između Lomine i ulice Gavrila Principa, postigli su mediteransku baštu, punu začinskog bilja. Iako su kaže, lenji baštovani, jer više vole druženje i rekreaciju, ovakve parcele su isplative.

„To je dobro za lokalni biodiverzitet lokalnih oprašivača kokji su bitni za hranu, karika koja je trenutno najslabija. Beograd im puno pčela", rekla je Sabina Kerić.

A vole naši ljudi da rade, čeprkaju, moćni su kad nešto odgaje u bašti i uberu. Ko zna koliko ih je na Ratnom ostrvu, Košutnjaku, Banjičkoj padini, između novobeogradskih solitera, gde god su iskrčili šiblje i pronašli kutak koji nisu zauzeli investitori.

Šator, improvizovano sklonište, nešto alata, kante ili crevo za vodu i najviše mir i tišina odlikuje beogradske baštovane. Gaje, prema procenama, oko 100 hektara, šta god hoće ili uspeva, ali to je nekako spontano.

Poput odluke o splavovima ili ugostiteljskim baštama, grad bi mogao da donese propis kojim definiše prostor, način podele građanima, recimo, konkursom na dve godine, kažu u udruženju koje pomaže baštovanima i u radu i u organizaciji.

Planiraju se bašte na terasi i krovu, ali to su urbanističke bašte, tiču se energetske efikasnosti. Ovo su bašte za našu dušu, zajedničke, ali mogu da olakšaju kućni budžet zdravom hranom, pogotovo u eri kad je preskupa. To je i način da se vratimo zavičaju, ako već ne možemo u selo.