Zahvaljujući baki i Đorđu Marjanoviću, Julija Gorjačeva je počela da uči srpski

Julija Gorjačeva je rođena osam hiljada kilometara daleko od Moskve. Završila je filologiju na Univerzitetu Lomonosov i licencirani je turistički vodič. U Ljubljanu je došla na kurs slovenačkog jezika.

Izborni predmet na fakultetu joj je bio srpski, i kako sama kaže, nije pogrešila. Prvi put u Srbiju je došla 2006. godine.

„Tada sam tek počela da učim srpski jezik i prvi osećaj nije bio da je to inostranstvo, pošto mi je sve bilo toliko blisko, kao da sam otišla u neki drugi grad u Rusiji. Uvek pričam svojim studentima da sam prvog dana ostala gladna u Srbiji zato što sam ušla u kafanu, gledala jelovnik i nisam znala šta je to i od svih jela sam izabrala škembiće, pošto mi je to izgledalo egzotično. Međutim, nisam to pojela, ali svaki put kada sam dolazila, naravno upoznaješ i nove ljude, tako da sada u Srbiji možda imam i više prijatelja nego u Rusiji“, kaže Julija.

Voli Beograd, a Dorćol joj je omiljeno mesto.

„Što se tiče arhitekture, meni se jako sviđaju zgrade koje su izgradile naše arhitekte. Na primer, Krasnov je podigao dosta zgrada u Beogradu i to je lepo. Volim Dorćol, meni je taj deo grada jedan od omiljenih“, dodaje Julija.

Otkriva da je njena baka obožavala Đorđa Marjanovića i mnogo je volela pesmu Devojko mala, tako da je prva reč na srpskom koju je naučila bila upravo devojka.

Većina turista koji dođu u Moskvu, oduševljeni su Kremljom, ali retko ko zna šta je unutra.

„Tu je jako zanimljivo što mi u Kremlju imamo jednu crkvu gde su freske srpskih vladara. Tu je i car Lazar, i Sveti Sava, tako da uvek se turisti oduševe kada vide te freske, naravno“, kaže Julija Gorjačeva.