Zlatiborci pozvali kosače na mobu, da malo odmene mašine

Uz trubače su se okupili kosci u domaćinstvu Cerovića u Krivoj Reci. Takmičari su stigli iz raznih drugih krajeva u zlatiborsko selo, čiji žitelji žele da pokažu lepotu mobe.

„Ovo je tradicija od pamtivjeka. Druga mašina nije postojala, nego ova, samo ova. 'Zgureno prase, svo polje opase'. Znači, sa tim se kosilo, sad se prešlo na mašine, ovo niko ne vidi“, kaže Jovica Cerović iz Krive Reke.

„Ako ti spavaš 18 sati u 24 sata, ti ne moš, kad ustaneš ti nisi nizašta. Treba malko nešta rndati, rndati, znaš šta to znači“, smatra Evgenije Čizmić iz Krive Reke.

Tako Zlatiborci imenuju fizički rad, a kosci kažu da je čovek pouzdaniji od mašine.

„Isplativo je. Može, da, da. Bolje sad kosom, nego traktorom“, tvrdi Nebojša Bitrićević iz Guče.

„Da malo odmenimo mašine. Gorivo poskupljalo. Moramo da ljubimo kosu i babak, kako smo počeli, kako smo naučili“, dodaje Milojko Udovičić Šiš iz Stubla.

Ima i mladih koji se rado late kose i razmišljaju o tome šta sve treba učiniti da se sela ne ugase.

„Meni je zanimljivo zato što mnogo volim da kosim, ručno, a pogotovo da budem u selu s dedom“, kaže Danilo Duković iz Bele Zemlje.

„Struja da se malo to sredi, reguliše, a najviše putevi i računica. Jer na ovu cenu svega, nema račun da se radi“, napominje Mladen Krstić iz Negrišora.

Ženske ruke, spretne u pravljenju gibanice, često su vične i košenju.

„Od petneste godine, ne stalno, nego po potrebi, ovako. Sinovi bili u vojsci, muž mi umro, onda sam morala to sve da radim“, kaže Latinka Ćosić iz Volujca.

„Sve znaju i da kose, i da kopaju, i pevaju, sve znaju“, tvrdi Milica Bošković sa Kadinjače.

„A muža dok nateram, ja već pokosila. Neće on, ne voli, nikad nije kosio ručno“, otkriva Nada Cerović iz Krive Reke.

Kosidba je samo uvertira u celodnevno druženju, koje je zaokruženo nadmetanjem grupa u pevanju iz vika, a to je još jedna tradicija koja se čuva od zaborava.