Sa oborenim stablima teško bez konja - pun samar i do 500 kilograma

Potražnja za ogrevnim drvetom izuzetno je velika, a zbog nepristupačnosti terena, na obroncima Fruške gore za izvlačenje oborenih stabala se koriste konji sa samarima, kao što se to radilo vekovima.

Sekači trenutno rade u neposrednoj blizini sela Divoš i manastira Đipša. Poslovođa Rade Ognjenović, dva sekača i pet konja, drva izvlače od ranog jutra do kasno uveče.

Posao podjednako težak i za sekače i za konje. Svaka cepka koju treba podići na samar teži oko 15 kilograma, a pun samar i do petsto kilograma. Od mesta seče do glavnog puta nepristupačni put od nekoliko kilometara.

„Teško je i nama i konjima. Svima je teško. Nije lako, vidite kakvi su to tereni, vidite kakva su drva. Konji su jači od mene, ja sam sitan, ali ja se još ne dam. Mora se raditi da se zaradi. Krvav je to dinar", priznaje drvoseča Vlajko Vizarević.

„Dvadeset godina se bavim time. Na Tari sam radio i tu na Fruškoj gori", kaže Savo Bjelajlija, drvoseča.

Pošteno se zaradi svaki dinar.

Rade ovaj posao radi trideset godina. Samo pre jednu deceniju imao je dvadeset konja i deset sekača. Zbog težine posla danas ih je samo trojica.

Pored problema sa radnom snagom sve teže je nabaviti dobrog konja koji se ne može kupiti ispod 1.500 evra. A na teškom terenu često se povrede.

„Teško je naći sve teže ljudi za šumu. Neće niko u šumare. Nema, nema ih. Teško je naročito u samarice. Ajde seča i ovaj izvoz nešto sa traktorima, to će i ići, a samarice ne", tvrdi poslovođa Rade Ognjenović.

Koliko je interesovanje za ogrevno drvo najbolja je potvrda da kamioni čekaju na utovar i ogrev direktno isporučuju kupcima širom Srbije.