Kad programer pravi ajvar

Mladi programer iz Beograda Dušan Radojević, pored svog dobro plaćenog posla, rešio je da se oproba i u porodičnoj manufakturi – proizvodnji domaćeg ajvara. Od skromnog početka i jednog smederevca stigao je do prerade više od 30 tona paprika u sezoni.

Dušan je odlično znao kako funkcioniše prodaja preko interneta, iskoristio je i prednosti društvenih mreža, uložio u marketing, jedino je još nedostajao kvalitetan proizvod. Porodični biznis pokrenuo je u dogovoru s roditeljima u rodnom selu Loćiki kod Rekovca. Sada je to već ozbiljan posao.

„Ideja je došla još dok sam bio student, svi su obožavali ajvar koji je moja majka spremala, tegla plane za doručak otprilike. Ideja je bila da probamo, napravimo neku malu količinu da vidimo kako bi išlo“, priča Dušan Radojević, programer i proizvođač ajvara.

A krenulo je iz godine u godinu sve bolje. Pošto u Levču nema dovoljno radne snage, Radojevići su sada prinuđeni da sezonske radnice dovoze iz Jagodine. Već ih je tridesetak.

„Nisam zaposlena, ovde samo radim sezonski. Zadovoljna sam, atmosfera je dobra, društvo je dobro, radimo“, kaže Slavica Milovanović.

„Ja sam prosto prinuđena eto da radim neke druge poslove, videla sam ovaj oglas koji mi se dopao, došla sam ovde i već druga godina. Ajvar je fenomenalan“, istakla je Slavica Milosavljević.

Sve se ovde radi ručno, na tradicionalan način, na smederevcima. Rod paprike je u ovom kraju zbog suše loš, pa jedna količina stiže iz Vojvodine. I cena je, kažu, paprena.

„Ova godina je baš malo lošija, ali izdržaćemo i to. Imamo stare mušterije koje moramo da ispoštujemo, da bi oni bili zadovoljni“, objašnjava Mirjana Radojević, Dušanova majka.

Radojevići su, izgleda, pronašli dobar spoj društvenih mreža i tradicionalne proizvodnje, a i mušterije su spremne da plate dobar domaći proizvod, posebno ako proizvođače znaju lično. I emotivni momenat je tu, jer zna se – bakin ajvar je uvek najbolji.