Ne morate u Italiju da biste probali kozji sir u vinu – „pijani dilikates“ u Pocerskom Pričinoviću

Za 600 grama sira potrebno je osam i po litara kozjeg mleka, nekoliko litara crvenog suvog vina, povremeno okretanje i strpljenje. Usiren sa sirćetom, kotur je u ćupu stajao dva meseca.

„Mir, tišina i vreme – to je najpotrebnije siru i vino koje se doliva, jer on upija to vino. Dva meseca stoji u vinu i dva meseca ide na zrenje“, kaže Gordana Stupar iz Pocerskog Pričinovića.

Sir je čudo, stalno mora da se nadgleda, dodaje vešta domaćica kojoj je takozvani pijani delikates poslednji u „kozjem nizu” od jogurta do krem-sira sa vlašcem.

„Od kozjeg sira svašta može da se napravi, u stvari, sa kozjim sirom se igram. Imamo sir sa suvim šljivama, sa dimljenom alevom paprikom, sir sa kajsijama, sir u maslinovom ulju sa raznim začinima“, ističe Gordana.

Prve koze nabavila je pre 18 godina, zbog surutke za lečenje bolesne majke. Danas ih ima petnaest, zoru dočekuje sa njima vodeći ih na ispašu, sama o njima brine, one su joj, kaže, i mir i razonoda.

„Naš narod shvati to tek kad izgubi zdravlje. U tom kozjem mleku meni se čini ima sve. Nisam tehnolog, ni medicinar, ali znam da je zdravo, korisno, da bebe mogu da ga piju. Koza je pre bila sirotinjska majka. Ona će uvek naći gde da pase i uvek će imati koliko-toliko mleka da prehrani jednu porodicu. Nije skupa, ne traži mnogo, jedino traži čisto“, kaže Gordana Stupar.

Kozje prerađevine su obavezni deo menija devetočlane porodice Stupar.

„Najbitnije mi je što imam svoje koze koje hrane same sebe, jer prvenstveno sve ovo što pravim, pravim za nas, jer nas ima mnogo i treba nam hrana. Ono što pretekne, što bi bake rekle, imam u ponudi i to nemam stalno“, navodi Gordana.

Kad sklad sa prirodom, domaće blagodeti i ljubav preneseš u kuću, dodaje maštovita domaćica, onda je i ideja i volje napretek.