U poslednjoj kući u Uzovnici kod Ljubovije raste programer

U poslednjoj kući u Uzovnici živi porodica Filipović. Najmlađi Filip, ujedno je, kažu, i najtalentovaniji. Prvi susret sa programiranjem imao je pre tri meseca, a već je uspeo da napravi sopstvenu igricu. 

„Voleo bih da upišem IT programera, i voleo bih da radim u firmama da pravim igrice, da programiram, to mi je cilj u životu. Pored programiranja, još i crtam i pomažem roditeljima oko poslova, oko kuće, pomažem im kada treba nešto da se radi napolju i slično, a crtanjem se bavim već duže vreme, oko dve godine", rekao je Filip.

Filip je odličan učenik sedmog razreda, a kompjuterska oprema kojom raspolažu u seoskoj školi nije mogla da prati njegovu želju za usavršavanjem.

Pomažući roditeljima u porodičnom poslu, zaradio je novac od koga su mu kupili novi računar.

„Kad god ga nešto pitamo da nam pomogne, da uradi on je tu, uskoči, pogotovo oko ređanja ribe. Kupili smo kvalitetan kompjuter, i svu onu prateću opremu koja ide uz to, a u školi nemaju tako dobre uslove kao što njemu sada treba", rekla je Filipova majka Gordana Filipović.

Uz internet i put ima nade za opstanak 

Stanovnika u Uzovnici sve je manje, a Filipova porodica jedna je od retkih koja ima nameru da ostane na selu.

U svom dvorištu imaju tri bazena za uzgoj pastrmke, a godišnje prodaju i do deset tona.

„Ja sam, što se mene tiče, iskoristio prirodno bogatstvo, tako da sa tim može lepo da se živi, solidno, ne znam kako, ali solidno se živi u ovakvoj zabiti, selu koje je već nažalost opustelo, nema više, što kaže, zadnja kuća smo u ovom delu Srbije, ali opstajemo zahvaljujući radu", iskren je Filipov otac Aranđel Filipović.

Do pre tri godine, Filipovići do centra sela i škole nisu imali puta, a o internetu i visokom naponu električne energije su, kažu, samo sanjali.

Ti snovi, ipak, postali su stvarnost, zbog čega imaju i razlog više za ostanak.