Slobodan sanja romsko pozorište i tvrdi: Putevi se otvaraju kad ih gradiš

Između loženja, ručka, kontrole insulina, računa, novih projekata i puta od Pećinaca do Beograda - svakodnevica. 

Deli život i brigu sa bratom Nikolom, i ne žali se.

Ostali su bez roditelja ali ne i bez ostvarenog sna, kaže Slobodan, ponosno držeći indeks beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, kao prvi na klasi.

„Najpre je bitno da verujete u njega a kad je najteže da zagrlite taj život koji vas ne mazi i te prepreke koje vas okružuju... Mislim da ne bih ispunio svoj san da nije bilo upornosti, volje, energije, truda, zalaganja, odricanja", kaže Slobodan Stanković iz Pećinaca.

Otac ga je savetovao, baka odgajila, obrazovanje je uvek bilo na prvom mestu.

„Slobodan mene podržava u borbi za zdravlje, ja njega u borbi za školovanje. Mnogo sam ponosan, vidim da ga poštuju ljudi u Pećincima", dodaje Nikola Stanković, Slobodanov brat.

„Savetovala sam ih da moraju da idu u školu, da ne laže, da budu dobro đaci, sve zato što smo mi Rome, da budu čuvena deca", rekla je Slobodanova baka Olga.

Umesto u predrasude, svu energiju Slobodan je ulagao u umetničku scenu i kulturu. Oformio dramsku sekciju, pokrenuo mlade i nove projekte u Pećinačkom centru.

„Pomogao je da sve ovo što mi realizujemo i što ćemo realizovati, ne bude zabeleženo samo ovde u opštini Pećinci, već smo postali prepoznatljivi u Sremu, regionu pa i šire", naglašava Jovan Devrnja, direktor Kulturnog centra Pećinci.

„Moram da priznam da u životu to što sam Rom meni nikad nije otežavalo mislim da mi je značilo. Uvek Romi imaju tu misao da manje vrede a u mom slučaju meni je to značilo što me je teralo da se još više borim", odlučan je Slobodan.

Putevi se otvaraju kada ih gradiš i daješ primer, kaže Slobodan.

Za jedinog studenta iz pećinačke Proleterske ulice - vodi od indeksa do profesionalnog romskog pozorišta. Biće potrebne godine i mnogo rada, ali dodaje, ima jasan cilj.