Alkoholno ludilo Vinsenta van Goga?

Van Gog je, osim što je bio veliki umetnik, poznat i po tome što je odsekao sebi levo uho tokom rasprave. Tada je tvrdio da je to bio samo običan nalet umetničke ludosti, kasnije je demantovao da je doživeo nervni slom.

Istraživači sa Medicinskog fakulteta u Groningenu otkrili su pozadinu njegovog mentalnog stanja na osnovu stotine pisama koje je slao, najviše bratu Teu.

Otkrili su da je umetnik najverovatnije imao dve epizode delirijum tremensa, izazvanog naglim prekidom konzumiranja alkoholnih pića, kada je sebi odsekao uho.

Istraživači su se ogradili – ne mogu da tvrde da je ovo 100 odsto tačno jer „pacijent nije živ da bi to mogao da im potvrdi“.

Delirijum tremens je najteža komplikacija bolesti alkoholizma i nastaje posle naglog prekida uzimanja alkohola, a nekada je smrtnost od ovog poremećaja bila do 35 odsto, dok je danas oko tri odsto.

Van Gog nije imao šizofreniju, ali je bolovao od „maskirane“ epilepsije, koja može da izazove anksioznost, zablude i halucinacije.

U Van Gogovom slučaju, epileptične epizode su možda prouzrokovane stilom života koji je vodio: mnogo je pio, a malo jeo, slabo spavao i mentalno se iscrpljivao, dodali su istraživači.

„Iako su njegova pisma sadržala mnogo informacija, moramo imati na umu da ih nije slao doktorima, već članovima porodice i rođacima kako bi ih obaveštavao o svom stanju. Naši zaključci o Van Gogovoj bolesti neće biti poslednji“, rekao je Vilijam Nolen, psihijatar i deo istraživačkog tima.

Dodaje se i da je Van Gog bolovao od bar dve mentalne bolesti – manično-depresivne psihoze i poremećaja ličnosti, ali mu ondašnji lekari nisu dijagnostikovali bolest.

Umro je 29. jula 1890. godine, dva dana nakon pokušaja samoubistva.