Miris dunje u južnom Banatu – kako se pravi kitnikez

Željko Horvat iz Opova u svom voćnjaku ima 160 stabala dunje. Očekuje oko 3,5 tone ovog voća od kojeg će praviti rakiju, džem, kompot i stari vojvođanski kolač kitnikez. 

Najteži izmereni plod ima 705 grama i Željko smatra da je kvalitetna rezidba doprinela rekordnom rodu, jer su na vreme odstranjene grane koje su odvlačile vlagu.

„Ove godine smo platili školovane ljude sa fakulteta koji to znaju da rade i to je glavni razlog ovakvom rodu. Druga stvar je što smo ove godine ugradili mikroprskače za zalivanje", objasnio je Željko Horvat.

Dunja je najzahtevnije voće od kojeg se pravi rakija, jer nakon berbe mora prvo da se očetka od dlačica i tek nakon toga se seče na sitnije komade.

„Odvajamo je na četiri dela, jer je tvrda i mora tako. Vadimo sredinu i neke truleži ako ih ima. Bitna stvar kod dunje je da ne sme biti na suvom kada je presečemo, već je vraćamo u vodu, jer ako ostane na suvom za pet minuta – oksidiraće. Posle toga ide mlevenje i ukomljavanje", dodaje Željko.

Najstariji kolač u Banatu, koji se i danas pravi od dva kilograma dunja i jednog kilograma šećera po receptu Nemaca koji su ovde živeli, zove se kitnikez. Dugo se priprema, ali može da se jede i posle godinu dana.

„Šećer se prokuva u malo vode, napravi se sirup i sipa se, ne direktno u skuvanu dunju, već se postepeno dodaje i meša na šporetu na laganoj vatri oko dva sata, sve dok ne ukuva i dok se varjačom ne vidi dno", podelila je delo recepta Blaženka Horvat.

Dunja je veoma zahtevno voće, ali kada zamiriše, zaboravi se sav trud koji je uložen da bi izgledala ovako lepo, a Željko je, zahvaljujući njoj, na raznim takmičenjima dobio i brojne nagrade za izuzetan kvalitet domaće rakije.