Terorista, tinejdžer ili šef – način pregovaranja sa njima je isti

„Što nekoga više pritiskate, to se on više zatvara“, upozoravaju Emili i Lorens Alison, bračni par psihologa.

„Što pokažete veću želju da saznate neku informaciju, to će vam biti teže da je izmamite od sagovornika. Ali, dajte mu slobodu da odluči šta će vam reći, dajte mu malo autonomije i tako ćete izgraditi put ka boljoj komunikaciji“, dodaje Lorens.

Ovo na prvi pogled zvuči kao savet namenjen roditeljima tinejdžera, ali bračni par Alison u stvari pomaže policiji u borbi protiv terorizma i boljoj komunikaciji sa osumnjičenima za teška krivična dela. Kada atmosfera postane naglašeno neprijateljska i usijana, kao što često biva, policija poziva Alisonove da im pomognu.

Ispitivati teroristu je isto kao ispitivati tinejdžera

Bračni par Alison je u braku 21 godinu i imaju 16-godišnjeg sina. Poređenje njihove profesije sa umećem roditeljstva njima je već dugo očigledna, a to su primetili i policijski službenici koji su prošli njihovu obuku.

Svi polaznici kurseva bračnog para Alison su redovno ponavljali da pored neprocenjivih veština koje su stekli u profesionalnoj oblasti, da im je ovo pomoglo da se bolje snađu u porodičnim i poslovnim odnosima.

„Bili smo začuđeni“, navodi Lorens Alison, inače rukovodilac Centra za kritičku i incidentnu psihologiju na Univerzitetu u Liverpulu, „Toliko smo se trudili da ih naučimo najboljim metodama da izvuku informaciju od opasnog zatvorenika, a na kraju bi nam učesnici rekli – 'Ovo je tako koristan savet za mene kao roditelja tinejdžera'“.

Bračni par Alison na svojim predavanjima koristi profesionalne glumce kako bi policajce i službenike antiterorističkih jedinica stavili u najteže situacije. Svi likovi koje glumci predstavljaju su zasnovani na realnim ličnostima. Polaznici kursa su oficiri za borbu protiv terorizma, stariji detektivi i vojno osoblje.

Jednom prilikom, seća se Emili – koja radi i sa počiniocima zlostavljanja u porodici – jedan visoki vojni funkcioner se zahvalio što mu je pomogla ne samo da bude bolji ispitivač terorista, nego i bolji čovek, bolji otac i bolji muž.

Empatija i ravnopravnost

Uspostavljanje odnosa – izgrađenog na empatiji i u kome je odnos snaga ravnopravan – je ključ da navedete ne samo teroristu da razgovara sa vama, već i bilo kaoga drugog.

U holivudskim filmovima, scene ispitivanja uvek vrve od pretnji, prisile ili spremnosti da se zatvoreniku pruži neki ustupak da bi priznao. U realnosti, tvrdi bračni par Alison, torturu i prisilu su uveli „šarlatani i novajlije“ i da su te metode „potpuno neefikasne“.

„Ako neko ima informaciju koju vi želite da saznate“, napominje Lorens, „na njemu je da odluči da li će vam je dati ili ne. On ima moć“. To znači da će istražitelj koji je ljubazan, čak i pokoran, koji se povuče i prepušta uzde ispitivanom, mnogo pre saznati potrebnu informaciju. „To što je pojedinim istražiteljima teško da se ovoga pridržavaju je samo problem ega“, napominje Emili, „Ali ako razmišljate strateški i ako ste taktični zašto bi to ugrozilo vaš ego?“.

Terorista ili tinejdžer, pravila su ista

I opet se neminovno nameće poređenje komunikacije sa teroristom i komunikacije sa detetom tinejdžerom. U oba slučaja radi se o osobi koja ne želi nešto da otkrije, koja je svesna da je uvučena u raspravu koju ne želi da vodi, koja smatra da je primorana da poštuje tuđa pravila, a ne svoja.

Kada sednu za sto ispitivač/roditelj može da zaigra na kartu „moći“. Ali upadaju u zamku, upozorava Emili. Tinejdžeri su zahtevni, svadljivi, sarkastični, što kod roditelja onda izaziva reakciju – „Nisi ti ovde šef. Ja sam šef!“. Ali baš tu roditelj mora da se zapita da li je dobro da dete sruši sa prestola moći? „Ono što mi predlažemo – policiji u borbi protiv terorizma – jeste da budu pametniji. Nemojte da vas vodi vaš ego, vodite se onim što će da da bolji rezultat!“, naglašava Emili.

Slušajte

Skraćenica koju najčešće koriste je HEAR (u prevodu, slušajte) – Iskrenost (Honesty) uvek govore istinu. Empatija, zamislite sebe kako ste se osećali kada ste bili tinejdžer ili kako bi se mogao osećati osumnjičeni terorista preko puta vas. Autonomija, poštujte pravo druge osobe bez obzira kakav razgovor vodite. Refleksija, stavite do znanja da ste razumeli suštinu onoga što čujete, što će ohrabriti sagovornika da razjasni svoj položaj i kaže vam više informacija.

„Ne očekujte da će biti lako, ali očekujte da će vam uspeti“, naglašava Emili.

Kakav tip pregovarača je pred vama

Bilo da se bavite teroristom, pljačkašem banke, šefom ili tinejdžerom, najpre morate da prepoznate kakva vrsta pregovarača je pred vama. Alisonovi su definisali četiri tipa koja su uporedili sa četiri životinje – ti-reks, lav, majmun i miš.

Ti-reks je iskren, otvoren i pravdoljubiv, ali može da postane zajedljiv i neprijateljski raspoložen. Lav je nametljiv i ponaša se samouvereno, ali može biti zahtevan, dogmatičan i krut. Majmun je društven, topao i prijateljski raspoložen, ali može biti previše familijaran ili podao. Miš je skroman i ponizan, ali će učiniti sve da izbegne sukob i biće izveštačen i podao.

„Recept za uspešnog ispitivača ili osobu koja traži zdrave veze, jeste da dobro poznajete sebe i da budete u stanju da predvidite šta ćete reći, ali i da prepoznate tip ličnosti druge osobe tako da znate kako će ona ili on imati tendenciju da reaguje“, dodaje Lorens. „I konačno, pravilo je da morate biti fleksibilni, da biste bili osetljivi na drugu osobu kako biste se mogli prilagoditi njihovom stilu“.

Uvidite svoje nedostatke

Jedno korisno otkriće do koga su došli tokom rada je da je glavni prioritet da razumete loše strane sopstvenog stila i radite na tome da ga promenite, jer posledice koje možete izazvati, čak, i blagom pogreškom su katastrofalne za uspostavljanje kontakta i prikupljanje informacija.

„Kada uspemo da shvatimo nečija osnovna uverenja i vrednosti, uviđamo da su nam sličniji nego što smo mogli da pretpostavimo. A i kada nisu, ne moramo da se složimo sa njima, ali moramo da težimo da ih razumemo“, tvrde Alisonovi.

Međutim, upravo ta rečenica otvara pitanje kako izgleda naša stvarnost oličena u društvenim mrežama koje odlikuje nedostatak sluha za druge i prebrzo donošenje sudova o drugima.

„To ja zovem ekstremna komunikacija i ona krši sva pravila. Tu nema iskrenosti, nema empatije, nema autonomije, nema razmišljanja. Sve sam kreten i bahato razmetanje silom. To je apsolutna antiteza komunikaciji“, smatra Emili.

Ipak, veruje da ima prostora za optimizam, naročito posle iskustva koje smo doživeli sa koronavirusom kada smo uvideli pravu vrednost međuljudskih odnosa.