Iz meksičkog Muzeja mumija nestala 22 eksponata – nije krađa već nebriga

Nekadašnja direktorka, sada promoter kulturnih događaja, Paloma Rejes Lakajo, se i ranije zbog sličnih problema obraćala i Nacionalnom institutu za antropologiju i istoriju, a sada posebno jer je pred otvaranje kulturnih institucija u Meksiku posle pandemije koronavirusa primećeno da jedan broj mumija nedostaje.

Prema njenim rečima, koliko god bi priča o krađi mumija bila intrigantna objašnjenje je mnogo banalnije – radi se o prostom nedostatku brige i nepažnji, piše Meksiko njuz dejli.

„Verujem da je verovatno došlo do skeletonizacije, odnosno raspadanja mekih tkiva i da su ostale samo kosti“, pretpostavlja nekadašnja direktorka.

Rajes Lakajo upozorava da je kulturna baština ugrožena jer lokalne vlasti dozvoljavaju da se mumije iznose i izlažu po festivalima i sajmovima širom Meksika. Nošene su čak, i na trke automobila bez odgovarajućih dozvola ili poštovanja protokola o zaštiti. Zvanično nije ni dozvoljeno iznošenje mumija iz Muzeja.

Iako se Muzej mumija Guanahuatu mogao pohvaliti kolekcijom 117 mumificiranih ostataka – sa 111 čitavih ženskih i muških tela, četiri glave i dva fetusa, Rejes Lakajo tvrdi da ih sada ima samo 95.

Mumije iz Gvanahuata su prirodno mumificirana tela pokojnika koji su bila pokopani na groblju Svetog Paula u Gvanahuatu, glavnom i najvećem gradu istoimene države, poznatom po borbi za meksičku nezavisnost. Tokom epidemije kolere od 1826. do 1851. godine umiralo je mnogo ljudi i tela su odmah sahranjivana da se bolest ne bi širila.

Kada su gradske vlasti uvele taksu za grobno mesto počelo se sa ekshumacijom svih pokojnika za koje naslednici nisu bili u mogućnosti da plate. Dogodilo se da je izvestan broj tela, verovatno zbog kvaliteta zemlje i obilnih kiša, ostao prirodno mumificiran, te su takva tela smeštana u jednu zgradu. Ispostavilo se da je veliki broj ljudi bio spreman da plati kako bi video ovu neobičnu pojavu. Prva mumija izložena je još 1865. godine.