Opančići, sitan vez... Posao kroz ljubav prema starim zanatima

Za svoj rad kažu da su rukotvorine sa dušom, a zahvaljujući domaćim filmovima i serijama njihova dela primetio je milionski auditorijum.

Kikinđanka Smiljka Bulatović bavi se vezom i trukovanjem, a njena sugrađanka Mirna Rackov je jedina registrovana opančarka u Srbiji. Zajedno sarađuju na izradi posebnih kostima i obuće potrebnih filmskoj industriji. Stari zaboravljeni zanati koji spajaju umetnost i veštinu.

„Radila sam za seriju Koreni i Kralj Petar Prvi. Ta je saradnja došla preko kostimografa Borisa Čakširana, a nadamo se i nekoj novoj saradnji", rekla je Mirna Rackov, opančarka iz Kikinde.

Smiljki su poseban izazov odevni predmeti ukrašeni vezom po motivima iz srpskih srednjovekovnih manastira.

„Radila sam ornamente sa fresaka manastira iz Visokih Dečana, a za košulju koju u filmu Hotel Beograd nosi Miloš Biković, izabrala sam ornament iz manastira Treskavca kod Prilepa i on je, eto oduševio svojom jednostavnošću, čak i savremenošću i lepotom filmsku ekipu", kaže Smiljka Bulatović, vezilja iz Kikinde.

Mirna Rackov pravi predmete od kože i više od deset vrsta opanaka. Dovoljno joj je pokazati sliku nekog predmeta i biće napravljen.

„Malo po malo, svake godine se proširi asortiman sa nekim novim modelom", kaže Mirna.

„Vez je ono to me najviše ispunjava. Tu sam mogla da uživam u kombinovanju boja i različitih vezilačkih tehnika. Da stvaram svoja neka mala dela koja me ispunjavaju", dodala je Smiljka.

Spojile su ljubav i posao, ali bavljenje starim zanatima iziskuje ogroman rad i vreme, istrajnost i upornost - od nabavke materijala, motiva i tehnika izrade, sve do prodaje, što ove Kikinđanke kažu, nije jednostavno.

„Da bih mogla da živim od ovog posla morala bih da radim 15 sati dnevno što je skoro nemoguće. Proizvodi ručnog rada, naročito veza su obezvređeni", kaže Smiljka.

Na pitanje: "Ko traži opanke?", Mirna odgovara da su to uglavnom kulturno-umetnička društva iz Srbije i dijaspore.

"Nadam se da će još mnoga kulturno-umetnička društva igrati u mojim opancima", iskrena je Mirna.

Živimo u vremenu trikotaže i industrijski izrađene obuće. Trenutno nema mladih zainteresovanih da nauče zaboravljene zanate, čime Smiljka i Mirna postaju retki čuvari bogatog nasleđa narodne tradicije i baštine.