Razglednice – suvenir koji je opstao

Izgleda da je razglednica jedini suvenir koji je opstao. Tako bar kažu oni koji se najčešće sreću sa turistima. A još kad je razglednica drugačija – onda nijedan selfi ne može da je zameni.

Oduvek je volela razglednice, a baš one nedostaje u današnje vreme, započinje svoju priču umetnica Maja Bušić. Crta od svoje treće godine. Želja joj je bila da napravi svoju verziju razglednica i u tome je uspela.

„Sve što crtam, crtam rukom, vodenim bojicama, temperama, grafitnim bojicama. Po nešto obojim i u fotošopu i dodam neke boje“, kaže umetnica Maja Bušić.

Njene razglednice prodaju se u jednom kafiću i radnji sa suvenirima i zahvaljujući njima upoznala je, kaže, divne ljude. Njene razglednice putuju, ali na adresu njenog stana u Beogradu stižu nove, od kolekcionara i onih koji ih isto kao ona sami prave.

„Najviše iz inostranstva, razmenjujemo, pa nas pitaju da li želimo praznu ili u koverti, sa tekstom ili bez“, navodi Dragana Rusalić iz „Beogradskog izloga“.

Razglednica je suvenir koji je opstao. Kupuju ih ljudi, bilo da ih šalju ili sakupljaju. Međutim, retko viđamo razglednice sa novim motivima.

Ne izlaze često, velike firme koje su ih pravile, sve se sada svodi na individualnu inicijativu i kreativnost, poetika, estetika, vrlo su raznolike.

One u crno-beloj tehnici, sa motivima starog Beograda, gotovo uvek se nađu u rukama turista, ali i Beograđana.

„Imamo serijal i novih razglednica, to su savremeni umetnici, ne sa turističke strane“, kaže Dragana Rusalić.

Na prvim razglednicama u Srbiji bili su Kalemegdan, Narodno pozorište i Stari dvor. Tih motiva ima i na razglednicama naše sagovnice Maje Bušić, koja dodaje, inspiracija je svuda oko nas, pre svega na ulicama glavnog grada.