Večita dilema - da li suplemente treba uzimati ili ne

Često se dešava da usled lošeg odabira obroka imamo niži prirodni unos vitamina. U ovakvim situacijama suplementi mogu biti dobra opcija kako bi se povećao sadržaj vitamina u organizmu i kako bi se predupredio nastanak ozbiljnijeg zdravstvenog problema. 

Koliko pre pojave virusa treba početi sa suplementacijom?

"Smatra se da je potrebno neka tri meseca, a možda i više. Tri meseca je period za koji smatramo da je potrebno da se nadoknade neki deficiti. Dakle, ukoliko je narušen imunitet i ukoliko smo skloni infekcijama, trebalo bi već u jesen da krenemo sa suplementima", ističedr Samardžić. 

Koji su to suplementi, odnosno minerali i vitamini, koji zaista mogu popraviti stanje imuniteta? 

"Nije suština da popravite i pojačate iminitet. Ukoliko je neki imunitet narušen, vi ga popravljate i pojačavate, ali isto tako ako je previše stimulisan onda ga suprimiramo (obaramo i smanjujemo). Mi govorimo o onim nutrijentima koji deluju imunomodulatorno, što bi značilo da zaista utiču na imunitet i dovode ga u jednu ravnotežu", kaže prof. dr Samardžić.

"Najviše dokaza imamo za vitamin De, on je jedna supstanca koja se po svim karakteristikama može smatrati hormonom. Kod vitamina De nemamo dileme da li postoji efekat iminomodulacije ( balansiranje imunološkog sistema). Od drugih nutrijenata pomenuo bih beta-glukane, ako su iz dobrih izvora, ako su dobro prečišćeni, mogu da ispolje efekat imunomodulacije", objašnjava farmakolog.

Šta kada neko uzima vitamin D, a nivoi vitamina De ostaju nepromenjeni? Da li je moguće da postoji možda deficit nekog drugog minerala ili vitamina? 

"Preporučen nivo još uvek je od 400 do 800 internacionalnih jedinica.Međutim, mi znamo da kada su izraženi deficiti, kada je taj manjak prisutan, morate uzimati doze od 1000, 2000 internacionalnih jedinica, a nekada i do 5000.", navodi dr Samardžić i dodaje da se danas manjak vitamina rešava u roku od tri meseca pojačane suplementacije.

Kako navodi, ovakav pristup daje neuporedivo bolje rezultate nego što je to bilo ranije kada su pacijenti unosili suplemente i do godinu dana, a da rezultati nisu bili zadovoljavajući.

"Kombinacija sa vitaminom K2 je izuzetno dobra. Vitamin De u teoriji može da ima jedan neželjen efekat, a to je preveliko povećanje kalcijuma. To se dešava kod ogromnih doza koje su po pedeset puta veće od ovih o kojima smo pričali. Te doze mogu da ošteti krvne sudove i bubrege, a vitamin K2 sprečava da se to desi", ističe farmakolog dr Samardžić.

Koliko su pouzdani uređaji za merenje vitamina u apotekama?

"Takvim testovima možemo dobiti kvalitativni rezultat, u smislu da li je zadovoljavajući status vitamina i minerala ili je u pitanju manjak određenog nutrijenta. Ukoliko nam je potrebna preciznija dijagnoza, svakako je bolji laboratorijski nalaz", ističe doktor.

"Laboratorijska dijagnostika nije potrebna za svakog pacijenta, na osnovu simptoma i znakova vrlo lepo može da se proceni. Daću vam primer magnezijuma, magnezijemija u krvi nije dobar pokazatelj statusa magnezijuma. Nama su potrebni drugi depoi magnezijuma, on je više u drugim tkivnim depoima, nego što je u krvi. Ako dobijete zadovoljavajući rezultat u krvi ne znači da ne postoji hipomagnezijemija", pojašnjava dr Samardžić.

Koje simptome oseća neko ko ima nedostatak magnezijuma?

"Učestale glavobolje koje sve slabije reaguju na analgetike, promene raspoloženja, pojava srčanih aritmija, grčevi u mišićima. Nekada može biti da se slično javlja i kada su drugi minerali u pitanju, ali definitivno uvek razmišljamo o magnezijumu", ističe farmakolog.

Ako neko nema dovoljan nivo vitamina B12 u organizmu, kakve će simptome imati?

"Vitamin B12 je interesantan jer se poslednjih godina o njemu dosta govorimo. Njegov deficit je utvrđen kod 20 odsto odrasle evropske populacije. Procenat je veći ukoliko imamo specifičnu ishranu, recimo kod vegeterijanaca ili vegana u 80%, čak i 90%, izvestan je
deficit vitamina B12", navodi doktor.

Folna kiselina značajna za nervni sistem 

"Vrlo je bitno kod folne kiseline da uvek biramo aktivirani oblik (metil)", kaže doktor i dodaje da je i B6 vitamin izuzetno značajan, ali da ga treba uzimati u odgovarajućem doznom režimu, nikako više od preporučenih dnevnih doza. Ako uzimate B6 vitamin u velikim količinama može da se pojavi simptome neurotoksičnosti a  može da bude štetan za nervni sistem.Naravno, govorim o dozama koje su i po pedeset puta veće od preporučenih", istakao je doktor.

Vitamin Ce deficitan je kod pušača

Doktor navodi da vitamin Ce češće nedostaje pušačima i da zbog toga treba uvesti veću suplementaciju ovim vitaminom, oko 500miligrama dnevno, ne više.

Oprez kada je konzumiranje vitamina u pitanju

"Za sve vitamine i minerale je potreban dodatan oprez. Izdvojili  smo četiri vitamina (vitamin A, vitamin D, vitamin E, vitamin K) to su vitamini koji se rastvaraju u mastima i koji imaju veći rizik od predoziranja i potencijalne toksičnosti. Svi vitamini kada se uzmu u velikoj dozi izazivaju dijareja, povraćanje, mučninu. Kod uzimanja većih doza vitamina A može doći do oštećenja vida.Preporuka je koristiti beta-karoten, on će se metabolisati i aktivirati samo koliko je potrebno. Beta- karoten ne preporučujemo kod pušača. Postoji studija koja pokazuje da ko je uzimao velike doze beta-karotena, a u pitanju je pušač, imamo povećanu učestalost karcinoma pluća", naveo je farmakolog dr Samardžić. 

Korisno: Uvek birajte citratni oblik magnezijuma jer ima bolju bioraspoloživost

Simptomi nedostatka magnezijuma su: glavobolja, poremećaj raspoloženja, hronični umor, problemi sa koncetracijom i mnogi drugi.

Vitamini koje nikako ne bi smeli da uzimamo na svoju ruku su i: cink, kalcijum,
selen, gvožđe. 

Cink je preventiva, ne terapija 

"Cink ima svoje mesto u prevenciji bolesti. Tokom pandemije korona virusa smo imali situaciju da cink ima efekta, ali su onda studije pokazale da kod teško obolelih ne može da ima efekta. Cink se vezuje za omotač virusa i sprečava da taj virus uđe u ćeliju. Onoga trenutka kada je virus u ćeliji vi ste zakasnili", objasnio je dr Janko Samardžić. 
 

Šta kada neko konstantno godinama uzima suplemente?

"Jedno zlatno pravilo kaže - do tri suplementa, do tri meseca. Za većinu populacije potrebno je od tri meseca do šest meseci, nakon toga  se savetuje period od mesec dana prestanka, pa onda eventualnog nastavka.Nekada se dešava problem ne samo da ne uzimate dovoljno dugo, nego da ne uzimate redovno. Vitamini i minerali su sa jedne strane suplementi i mikronutricija, a sa druge strane su lekovi, a svaki lek ima i željene i neželjene efekte", zaključio je za RTS Ordinaciju klinički farmakolog prof. dr Janko Samardžić.