Novakove suze su epilog napora, truda i svega što je proživeo, kaže psiholog Mirjana Mladenović

Novak Đoković je po deseti put u karijeri osvojio Australijan open, trijumfom u Melburnu stigao do 22. grend slem trofeja u karijeri. Nije plakao samo Novak, plakali su mnogi. Da li je to bila katarza posle mnogo muka i poniženja za Novaka. Zašto plačemo kada dobijemo zasluženo i kada se nepravda ispravi?

Gostujući u Beogradskoj hronici prof. dr Marijana Mladenović, sportski psiholog, objasnila je da posle velikog stresa, naboja i postignuća dolaze i suze, a pražnjenje je neminovno.

Razgovor Slađane Tomašević sa Mirjanom Mladenović

„Kada se postigne nemoguće ljudi se sa tim identifikuju. Često se čuje da neko kaže 'da ne može nekad nešto da postigne', a onda to pretvorite u izazov i pokažete da je moguće. Novak je knjiški primer kako jedan sportista treba da bude spreman za sve izazove na tertenu i oko terena", naglasila je profesorka.

Ističe da su suze kao epilog napora, truda i onoga šta je Novak proživeo.

„Sve ide iz strukture ličnosti, ali se i postave veštine koje se uče i koje se savladavaju na sportskom putu. Bilo je mnogo situacija gde je Novak mogao da se obeshrabri i odustane, ali je on svaku situaciju koja bi mnoge dovela do trenutka da pokleknu i odustanu, pretvarao u izazov. Verujem da se šampion postaje", rekla je prof. dr Marijana Mladenović.

Ističe da šampion sam sebe stvara. Iskustvo pokazuje da pre svega rešenost šampiona da radi na sebi i da nikada ne odustane, daje rezultat.

„Neminovno je da svaki sportista dođe do trenutka kada mu ne ide i tada se nakupljaju neke negativne reakcije i emocije. Ključ je kanalisati negativno na način koji je unapred pripremljen. Sportisti gube konce kada ne znaju da reaguju, a ključ je kontrolisano se ljutiti", rekla je prof. dr Marijana Mladenović, sportski psiholog.