Mobilni telefoni su prljaviji od daske ve-ce šolje, a srpski stručnjaci imaju rešenje

Istovremeno, skoro 90 odsto svih ispitanika koristi mobilni u toaletu, proveravaju imejlove i društvene mreže.

Skoro polovina ispitanih koristi mobilne telefone i dok priprema hranu. Što da ne, ima mnogo ukusnih recepata onlajn. Međutim, samo 40 odsto njih posle toga opere ruke sapunom, pre nego što se ponovo dohvati hrane.

Mnogi koji nose telefon u toalet, nakon toga ga unose i u spavaću sobu, pa čak ga odlože na krevet na kom spavaju.

Daska na ve-ce šolji ima 1.200 bakterija po kvadratnom inču. Radna površina u kuhinji je još prljavija – više od 1.700 bakterija, a posuda za hranu ljubimaca više od 2.000.

Međutim, ekran mobilnog telefona ima čak 4.500 bakterija po kvadratnom inču. Kolika je površina vašeg telefona?

Jedino prljavije mesto je izgleda kvaka na vratima. Ima više od 8.600 bakterija po kvadratnom inču.

Po ovim podacima, bezbednije je da lice naslonite na ve-ce šolju nego na telefon.

Inače, telefone naseljavaju razne bakterije od kojih su neke opasne, stafilokok, salmonela, ešerihija koli...

Zaština folija domaćih stručnjaka

Biljana Todorović Marković i Zoran Marković su sa mladim istraživačima Instituta u Vinči našli način kako da se izborimo sa ovim bakterijama koje kolonizuju naše telefone, ali ne samo telefone.

Oni su u Beogradskoj hronici predstavili foliju koja izgleda kao obične silikonske futrole za telefone.

„Utvrdili smo da folija ubija dva soja bakterija - zlatnu stafilokoku u intervalu od sat vremena i ešerihiju koli za samo 15 minuta. Čestice u polimerskim folijama su osetljive na svetlost i pod njenim dejstvom emituju jednu vrstu kiseonika koji je veoma toksičan za razne vrste bakterija“, objašnjava Biljana Todorović Marković, profesorka na Institutu u Vinči.

Napomenula je i da folija i nanočestice u njoj ni na koji način nisu toksične za ljude.

Prof. dr Zoran Marković naveo je da je folija veoma postojana i da nanočestice u njoj ne gube snagu.

„Princip svih plastičnih antibakterijskih materijala jeste da se u njih stavlja neka supstanca sa antibakterijskim svojstvima koja iz njih curi. Kod ove vrste folije imate fiksirane nanočestice u njoj. Kiseonik iz atmosfere ulazi kroz pore i pod dejstvom svetlosti dobijate singletni kiseonik koji je vrlo kratkoživući i on na površini folije ubija bakterije“, ističe Marković.

Naredni korak je da se utvrdi kakav efekat ova specijalna folija ima na viruse.

„Prvo bi radili testove na rotavirus, koji se najčešće detektuje na površini mobilnog telefona. Posle toga će biti rađeni testovi i na virus gripa, kao i na kovid“, kaže Todorovićeva.

Iako još nije komercijalizovana i ne može se naći u prodaji, Marković je procenio u kom rasponu bi se kretala cena.

„Cena se umnogome razlikuje kada pričamo o laboratorijskoj izradi i kada se proces industrijalizuje. Nas su u laboratoriji izrada i materijali koštali 500 evra, ali kada bi se kupila oprema i hemikalije iz Kine, onda bi folija koštala između 10 i 100 evra u zavisnosti od modela“, objašnjava Marković.

On je otkrio da postoji namera da se ovakva folija primeni i na drugim predmetima.

„Ovo je odlično rešenje za predmete koji se dodiruju puno puta tokom dana. Primera radi, mobilni telefon dnevno se prosečno dodiruje tri sata i ima više od 2.500 kontakata. Iako je to predmet koji najviše dodirujemo, folija se može primeniti i na drugim prometičnim površinama, poput već pomenutih kvaka“, navodi Marković, a njegova koleginica dodaje da bi ovakva tehnologija mogla da se primeni i u zdravstvu, posebno u bolnicama.