Dejana Bačko: Sve sam naučila da radim nogama, tako da je za mene nebo granica

Iako prihvatanje sebe zvuči kao jednostavna stvar, to često ume da bude veoma teško. Zato nam je „Devojka sa krilima” otkrila na koji način je ona to uradila:

„Bog mi je oduzeo ruke ali mi je dao veliki talenat za slikarstvo i kao mala počela sam da se bavim slikarstvom, krenula da crtam i to me je nekako ispunjavalo u životu i to me je valjda vodilo kroz život, uz volju i borbu da se dokazujem drugima da mogu.”

Dejana Bačko je završila Akademiju, diplomirala je slikarstvo

„Bog mi je dao veliki talenat i na tome sam mu zahvalna iskreno, jer ne znam šta bih drugo radila. Kao mala sam učila da slikam, naravno nogama, i mama mi je kupovala razne slikovnice. Imala sam i profesore koji su me učili tehnikama i kako da slikam mrtvu prirodu i životinje. Znam da slikam i portrete, a među njima se našao i Novak Đoković, ali iskreno najviše volim da slikam životinje", objašnjava Dejana.

Govoreći o svojoj devojci, Marko Nežić opisao ju je kratko i jasno, jednom rečju: „Sjajna! Sve što čoveku treba i što može da očekuje – eto takva je".

„Dobro, ja sam nekad i razmažena, možeš slobodno da kažeš", našalila se na svoj račun. Objasnila je i kako je tačno „razmažena": „Ponekad nešto što mogu stvarno sama da uradim, ipak odem kod njega i kažem mu da nešto ne mogu, a on u stvari zna da ja to mogu, ali ipak popusti pa uradi ‘to nešto’."

Marko kaže da ona ne priznaje da nešto ne može

Kao i svi ljudi, očekivano je da i Dejana ima padove i teške trenutke, pa je bilo poučno čuti kako se ona „diže" iz tih situacija.

„Ona je toliko ojačala svoj karakter od tog momenta kad smo mi počeli da se zabavljamo, tako da nije da nju sad tu treba neko da ‘diže’ ili ne znam šta. Sjajan je lik sama po sebi. Ja sam tu uvek kao podrška, ali šta god da joj treba mislim da se sama izbori za to", rekao je Marko, dodajući da „potporni stub" može, i voli da ima, ali i ne mora.

S obzirom na to da ovaj par danas živi zajedno i da su prilično upućeni jedno na drugo, ispričao je i kako je izgledao sam početak njihove veze: „Pravio sam neku edukaciju na polju ishrane 2018. i tad sam upoznao Dejanu. Radio sam tada sa ljudima merenje sastava tela. Da bi se izmerio sastav stane se bosom nogom na vagu a ručke treba da se uhvate rukama. Onda je bila dosta interesantna ta situacija jer nije mogla da se izmeri", ali je ispričao kako je nekoliko puta insistirala – „hoću opet" i „hoću opet"... „I onda 5, 6, 7 puta na vagi. Rekoh – čoveče, ne može, ali ona ne priznaje sebi da ne može bilo šta. Prošle su neke 2, 3 godine, i tek onda smo se počeli zabavljati, živeti zajedno itd."

U međuvremenu su bili u komunikaciji, pratili se na društvenim mrežama, a od Nove godine 2020. počeli su i da se zabavljaju, a sve se desilo pred koronu, ispričao je Marko: „Taman nas je korona spojila jer smo odmah počeli da živimo zajedno, tako je bilo najpraktičnije, zbog izolacije i svega."

Iako neverovatno pozitivna, normalno i prirodno je da svakog čoveka prate krize, pa tako i Dejanu. Zato je logično pitanje bilo ko je, pre Marka, bio podrška na koju je mogla u potpunosti da se osloni.

„Tokom odrastanja bila mi je mama, ali naravno svakako je porodica uvek najveća podrška. Naravno, tu su i prijatelji, trener je isto bio uz mene. Uglavnom sam uvek imala podršku od prijatelja, i eto sad i od momka. Ono što me motiviše – to su ljudi, ljudi koji su uspešni, kao npr. Novak Đoković, Ivana Španović, ili sasvim neki obični ljudi koji su uspešni u svom poslu, da li to bio sport ili neki sopstveni privatni biznis, ili npr. kao Nik Vujičić", otkrila je Devojka s krilima.

Dejana priznaje da se teško budi, ali da poštuje red: „Iako volim da spavam duže, ustajem oko 7–7.30, i to jedva, doručkujemo nakon što Marko pripremi šejk za doručak". Priznala je da ne kuva jer to ne voli, ali smo ipak videli živopisne snimke iz Dejanine lične arhive iz kojih se vidi kako izgleda to kada ona kuva.

Uglavnom slika tokom dana, kaže Dejana. Nekad odu na piće s drugarima, radi isto što i svi drugi: „Ujutru se istuširam, obučem, izađem iz kuće, jeste da vi to radite rukama, ali ja to sve nogama." Na snimku smo videli kako se samostalno služi nogama sa rafova u prodavnici.

Dokazala da „ko nema ruke – ne može da bude slikar" nije tačno

Dvadesetsedmogodišnja gošća Ordinacije podelila je sa gledaocima da je tokom odrastanja bilo bolnih epizoda kojih ne voli ni da se seća, a još manje da o njima priča. Ipak, shvatili smo da je bilo uvreda, pa je Dejana imala i jednostavnu poruku za ljude koji imaju predrasude: „Ne sudite odmah kad pogledate osobu, nego je prvo upoznajte, jer nekad izgled zna da prevari".

Marko opisuje Dejanu kao borca: „Ako postoji ta reč – inatlija, jer definitivno kad joj neko kaže da nešto ne može to je odmah rešeno, već urađeno".

Dakle, kada joj neko kaže da nešto neće moći da uradi, Dejana to doživi odmah kao izazov: „Bilo je to i kad sam bila mala. Govorili su kako ja ne slikam (sama) te slike koje slikam, i onda sam sama sebe snimila, ceo video kako ja slikam nogama, da bih jednostavno dokazala ljudima da ja jednostavno slikam. Na primer to je neki moj inat i tvrdoglavost."

Opisujući kako je izgledalo njeno školovanje, odlasci u školu, kasnije na fakultet, pa i polaganje ispita, ispričala je jednu traumatičnu epizodu:

„Evo npr. kad sam upisivala srednju školu umetničku u Novom Sadu, tu je naravno postojala prepreka za upis. S obzirom da sam ja prijemni savršeno odradila, taj praktični deo – slikanje i vajanje, iako sam prvi put vajala i nisam imala pojma ništa, posebno kad prvi put nogama vajam i ja sam jedina osoba koja je nogama vajala na prijemnom, i od mogućih 100 bodova imala sam 98. Bez obzira na te bodove mene je direktorka samo stavila ispod crte, posle sve dece koja su radila prijemni, zato što eto nemam ruke. To je neka predrasuda bila i bila sam jako razočarana i najviše jako besna, zato što kad se gledao taj izgled, npr. Ko ima ruke... neko ko ih nema ne može da upiše tu školu, to je bila rečenica te direktorke. Ja sam zahvalna svojoj majci jer ona se izborila da završim redovno i osnovnu i srednju školu. Da nije bilo nje ja možda ne bih ni završila redovne škole", otvorila se slikarka i ispričala da je na kraju upisala i Srednju umetničku školu, iako su tu ponovo postojale neke prepreke.

„Bila je profesorica koju nisam volela, iskreno, koja je rekla da ne mogu da radim linorez, da moram grafiku na kompjuteru", i objasnila da to nije htela, jer da je želela da radi na kompjuteru upisala bi školu gde se radi samo na kompjuterima: „Ja to nisam želela. Ipak su boje i četkica moj život i nisam se stidela da ‘pokažem zube’, tako da sam to rekla. To su bile neke prepreke, ali to je sve prevaziđeno".

„Sav bes iskalim na tekvondou"

Na pitanje da li negativnu energiju bolje prazni kroz sport ili slikanje, rekla je da je to promenljivo: „Nekad bude kroz sport, nekad kroz slikanje, sve zavisi šta je u tom momentu, ali kad sam baš jako besna onda kroz slikarstvo, dok nisam još trenirala tekvondo. Ali kad sam krenula da treniram tekvondo tako iskalim sav bes na tekvondou. Udaram u tu lutku ili kad mi trener drži fokusere olakša mi malo".

Nakon svih borbi koje je prošla, kako onih fizičkih prepreka, tako i sa predrasudama ljudi, ispričala je šta je ono što sada može da je iznervira: „Uglavnom se ne nerviram baš jako, ali me uglavnom iznerviraju ljudi koji mi kažu da ja to ne mogu. Ta rečenica, ili ‘ne možeš ti to’, to me jako iznervira. Jedino to. Uvek se sklanjam od negativnih ljudi, jer to se ipak prenosi. Ipak je bolje sa ljudima koji su pozitivni, kao ti na primer", pohvalila je voditeljku emisije, Mariju Popović.

Marko je ispričao kako iz njegovog ugla to izgleda: „Nervira recimo kad sediš sa nekim i neko krene da se žali na neku stvar pored Dejane, i onda mi se ne podudaraju te dve stvari – da sediš za istim stolom i da se ljudi non-stop žale, žale, žale..."

„Na primer, i kad me neko sažaljeva”, dodaje Dejana, „to me malo iznervira, ali to nekako i prevaziđem, a ovo kad mi kažu da ne mogu nešto da uradim, to me baš nervira."

Dejana Bačko: Bez sažaljenja, molim

To sažaljenje podsetilo ju je na još jednu ružnu epizodu iz detinjstva kada je otkrila da su se družili sa njom iz sažaljenja: „Meni to iskreno ne treba. Više volim da se družim sa ljudima koji me prihvate takvu kakva jesam. Kada mi treba neka pomoć – ja ću reći, ali kad mi ne treba – ne treba mi, iskreno".

Podsetila se da Marko kada su se upoznali uopšte nije bio napadan sa ponudom pomoći: „Jednostavno pusti me da uradim to što mogu, a ono što ne mogu ja mu jednostavno kažem da mi treba".

Marko je ispričao i neverovatnu anegdotu o Dejaninoj odlučnosti i njenoj fizičkoj snazi:

„Odem ja jedno prepodne na trening i uhvate nju, verovatno kao i sve žene, ne često ali povremeno ‘bubice’ – da sprema stan, kuću. I odem ja na trening tri sata, vraćam se nazad, a ona tako često voli da slaže četkice i boje da bude pod konac, pa iako je već pod konac može da se premesti na drugo mesto", našalio se na račun svoje devojke i nastavio anegdotu: „I ja odem na 2 - 3 sata i vraćam se unutra, a ono frižider, šporet, plakar izbačen na terasu. Ja ne mogu to da gledam, ne bih je pustio tako. Ja ne mogu da zamislim kako gura šporet".

Marko je na kraju priznao i kako je Dejana uticala na promene u njegovom životu: „Puno bogatija iskustva imam i dosta putujemo. Ne volimo kad pročitamo komentar recimo ‘jadna ona’ ili ‘svaka tebi čast’, ali stvarno meni nije ništa sad nešto naporno, teško da treba da se čestita. Sve je apsolutno normalno i čak bolje nego normalno".

Ni jedno ni drugo nisu mogli da se sete trenutka u kome Dejana plače, niti kad je poslednji put to bilo. „Desi se, ali retko, tako da nisam baš neki ekspert za vađenje iz kriza", rekao je Marko.

Ovaj pozitivni par pričao je i o ideji za potomstvo kao jednom od ciljeva, a Dejana je svima poslala važnu poruku: „Koristite osmeh da promenite svet, nemojte da svet promeni vaš osmeh".