Intenzivna ispitivanja inovativnog leka za dijabetes – velika očekivanja, i za istraživače i za pacijente

Slučaj prvog pacijenta kod kojeg su matične ćelije izlečile dijabetes, daje nadu da bi one mogle biti lek za tu bolest. „To je kao čudo", izjavio je izlečeni. Iako su rezultati lečenja iznenađujući, jer je reč o prvom pacijentu koji je ovim tretmanom izlečen, stručnjaci upozoravaju da taj postupak mora da bude dodatno istražen.

Ispitivanje inovativnog modela lečenja pacijenata sa dijabetesom tipa 1, koje podrazumeva transplantaciju grupa ćelija koje luče insulin i dalje traju, uz velike izazove ali i nadanja.

Tretman uključuje proceduru transplantacije laboratorijski uzgojenih ćelija ostrvaca koje luče insulin. Terapija se za sada zove VCTKS 210 i budi nadu da bi ljudi sa dijabetesom jednog dana mogli da žive sa obnovljenom funkcijom proizvodnje insulina bez potrebe da uzimaju lekove.

O ispitivanjima nove metode tretiranja dijabetesa oglasile su se CRISPR Therapeutics, koji je razvio inovativnu tehniku, i ViaCite, biotehnološka firma posvećena pronalaženju funkcionalnog leka za dijabetes uz koristeći ćelije pankreasa dobijene iz matičnih ćelija.

Dr Džejms Šapiro, klinički istraživač u novom ispitivanju je cenjeni stručnjak u oblasti traganja za novim metodama lečenja dijabetesa, i kao hirurg je krajem devedesetih godina prošlog veka izveo prvu transplantaciju „ćelija ostrvaca" za pacijente sa dijabetesom tipa 1, tehnikom koja je nazvana „Edmontonski protokol".

Šapiro je sada direktor Kliničkog programa transplantacije jetre na Univerzitetu Alberta u Edmontonu u Kanadi.

Transplantacije grupe ćelija pankreasa su se pokazale bezbednim i efikasnim, ali su i dalje retke, delimično zbog nedostatka donatora organa. Kao rezultat toga, dr Šapiro kaže da su takve transplantacije u osnovi ograničene na pacijente sa ekstremno hitnom potrebom, kao što su ljudi sa ekstremnim poremećajima u nivou glukoze, ili oni sa uznapredovalom bolešću bubrega.

ViaCite je, međutim, razvio skoro „neograničeno" snabdevanje ćelijama pankreasa – uzgajajući ih u laboratoriji iz pluripotentnih matičnih ćelija.

Ograničenja velikog proboja 

Konkurent, Verteks, takođe je osmislio rešenje koristeći matične ćelije, a kompanija je nedavno izazvala reakcije u javnosti kada je objavila da su transplantirane ćelije bile uspešne u kliničkom ispitivanju.

Ta vest je naširoko pozdravljena kao veliki proboj, ali, uz sav uspeh, pacijentu su neophodni lekovi protiv odbacivanja kako njegovo sopstveno telo ne bi napadalo nove ćelije koje je dobilo.

Dr Šapiro kaže da će svaka terapija uz transplantaciju ćelija koja zahteva stalnu imunosupresiju nužno biti ograničena na manji broj pacijenata, a to je oko pet procenata, možda deset procenata današnje populacije ljudi sa dijabetesom tipa 1, ne uključujući decu.

„Imunosupresivni lekovi su velika prepreka zašto danas ne radimo veliki broj transplantacija ćelija. Razlog je taj što imunosupresivni lekovi mogu imati ozbiljne neželjene efekte. Rizici uključuju povećan rizik od raka, povećan rizik od infekcija opasnih po život, neželjene efekte na bubrege, a takođe mogu biti toksični za funkcionisanje transplantiranih ćelija i njihovu sposobnost da proizvode insulin", objasnio je doktor.

Dakle, mogućnost da se izvrši transplantacija bez lekova protiv odbacivanja, ako je uspešna, bila bi prekretnica za terapiju ove bolesti.

Dr Šapiro je objasnio da bi transplantacije ćelija pankreasa, ako efikasno izbegavaju „neželjen odgovor" imunog sistema, mogle da se koriste kod ogromnog broja pacijenata, potencijalno kod „svih oblika dijabetesa".

„Da nismo imali taj rizik pred nama, mogli bismo da otvorimo sve mogućnosti, i uključimo sve pacijente. Ne samo odrasle, već i decu i pacijente sa dijabetesom tipa 2. Nema razloga zašto ova terapija zamene ćelija ne bi funkcionisala kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 koji zahteva insulin", kaže Šapiro.

„Mislim da je dugoročno, ako se pokaže da je ovo bezbedno, i ako se pokaže da je efikasno – to je još jedno veliko ako – ali ako se to dvoje postigne zajedno, onda mislim da ćemo mnogo toga postići u budućoj primeni ovakvih ćelijskih terapija", dodao je.

ViaCite ima alternativno rešenje u radu, poroznu vrećicu koja bi inkapsulirala nove ćelije, omogućavajući glukozi i insulinu da se filtriraju preko barijere, ali sprečavajući veće imune ćelije. Njihov konkurent Verteks navodno radi na sličnom rešenju, koje upoređuju sa „vrećicom čaja" – preciznih doza imunosupresivnih lekova.

Dr Šapiro veruje da bi precizno uređivanje gena pomoću CRISPR tehnologije koja je dobila Nobelovu nagradu, i koja je često cenjena kao revolucionarna, mogla da se pokaže kao pobednička strategija.

„Mislim da će sposobnost da se promeni imunološka signalizacija na površini ćelije, da se ćelija ne prepozna i ne uništi od strane imunog sistema, biti ogroman napredak za sve oblasti transplantacije. Od 1950-ih ljudi su radili na ideji imunološke tolerancije, a sveti gral je transplantacija kojoj ne bi bio potreban nijedan od ovih imunosupresivnih lekova", rekao je.

Novo revolucionarno ispitivanje počelo je sa njegovim prvim pacijentom, prvim u svetu kome je transplantirana ova genetički uređena grupa ćelija. Pacijent je „tolerisao operaciju bez propuštanja". Operacija ne zvuči strašno invazivno, zahteva samo „male rezove na trbušnom zidu".

Čak deset pacijenata može na kraju dobiti ovu „prvu rundu" transplantacije. Dr Šapiro je vrlo zahvalan volonterima-pacijentima bez kojih ispitivanja ne bi bila moguća.

Ne može se reći koliko će još rada biti potrebno pre nego što tretman bude „kompletno spreman" za početak, a dr Šapiro je razumljivo oklevao da mi da vremenski okvir.

Nema kristalne kugle 

„Pacijenti žele da čuju kada će biti dostupan, ali im je i muka da čuju - još pet godina do leka, tako da ne pričamo o tome. Govorimo o neposrednim izazovima koji su pred nama. Bilo bi lepo imati kristalnu kuglu, ali u isto vreme, mislim da je realnost da radimo suočavajući se sa izazovima i rešavajući ih", iskreno je rekao doktor.

„Možda će nas ove prve izmene gena odvesti daleko, ali možda neće biti savršene. To još ne znam. Možda će biti potrebne dodatne izmene i optimizacija", dodao je.

O tome, da li će, ako sve bude teklo optimalno, moći uskoro da se kaže da je lek za dijabetes 1 pronađen, dr Šapiro kaže da sa rečju „lečenje" uvek moramo biti oprezni.

„Mislim da možemo vrlo jasno da kažemo da bi ovo moglo biti daleko bolje od terapije insulinom, jer pruža potencijalno biološko rešenje za ovu biološku bolest. To bi moglo da obezbedi savršenu svakodnevnu i trenutnu kontrolu šećera u krvi koju injekcija insulina spolja ne može da uradi. Mislim da, ako možete da transplantirate neograničen izvor ćelija, a da vam nisu potrebni lekovi protiv odbacivanja, i da sve to doživotno pomaže pacijentima, i da im ne treba insulin – onda smatram da svi možemo da kažemo da je to vrlo blizu leka koji želimo da dobijemo", zaključio je dr Šapiro.