Telefon će vam pomoći da zabavite nervozno dete, ali na duže staze to postaje problem

Sa ponosom ili strahom roditelji danas primećuju da njihova dvogodišnja deca umeju da rukuju telefonima i kompjuterima bolje od njih. Mališani vrlo brzo nauče da puštaju muziku koju žele, biraju video snimke, listaju slike.

Prvi kontakt sa digitalnim medijima deca u proseku ostvare u svojoj prvoj godini, pokazuju istraživanja. To je uglavnom i period kada se mališani suočavaju sa svojim emocijama. Tada može doći do nervoze - i kod dece i kod roditelja, a onda se često spas pronalazi u telefonu.

„Vrlo često pribegnu tome da dete smire puštajući crtane filmove. Postoji jedna klinička studija koja pokazuje da kod dece ispod sedme godine, ukoliko provedu više od tri sata na gledanje crtanih filmova u toku dana, zaista postoje promene u moždanom razvoju. Osim toga, crtani filmovi znatno utiču na san deteta. Dete često sanja te likove iz crtanih filmova ili neku od uloga, i vrlo česte su pojave u praksi, da dete dobije noćne more ili noćne strahove“, navodi prim. dr Snežana Tomić, pedijatar.

Višečasovna zabava ispred ekrana dovodi do manje aktivnosti, samim tim i manje potrošnje kalorija i energije kod dece. To je, prema podacima, uticalo na sve veću pojavu gojaznosti. Još jedan problem je i što deca neretko jedu dok gledaju crtane filmove.

„Deca prosto tada nemaju svest o tome šta jedu, koliko jedu. Razvija se problem i sa žvakanjem. Zatim, mogu da se jave tegobe sa varenjem usled gutanja vazduha, kada se na taj način obeduje. Tako da je to zaista jedan složeni problem“, naglašava Ana Todorović, nutricionista.

Problem nastaje i sa motorikom, vidom i sluhom.

„Ta deca imaju problem u držanju. Vrlo često su sada promene u skeletnoj muskulaturi. Onda promene na očima, javljaju se tikovi, sušenje, smanjenje lučenja suza, zatim, javljaju se razne promene da je neophodno da dete nosi naočare. Usporen razvoj, ograničen vokabular, i najzad, ono što smatram da je najštetnije, jeste da deca uopšte ne koriste maštu“, naglašava pedijatar dr Tomić.

Da pronađu pravu meru između virtuelnog i realnog ni roditeljima nije lako – pametni telefoni ušunjali su se svima u živote. Rešenje je, objašnjavaju lekari, ograničavanje vremena ispred ekrana, više igre sa vršnjacima, ali i lični primer.