Nije dovoljno da hrana bude zdrava, već i posuđe u kojem se sprema

I dok pomno razmišljamo o tome da svaka namirnica bude što zdravija, verovatno retko pomislimo koliko je zdrava posuda u kojoj spremamo i odlažemo hranu. Da li je svejedno od kog je materijala posuđe napravljeno, kako ga treba pravilno koristiti i kada može postati opasno po zdravlje za RTS je govorio Miroslav Otašević inženjer prehrambene tehnologije.

Šerpa postaje toksična u onom momentu kada postane oštećena. Emajlirani sloj koji se nalazi unutar šerpe, koji je u stvari kontaktna površina hrane koju kuvamo i same šerpe postaje oštećen usled same ekspolatacije, ribanja, pranja metalnim žicama, navodi Miroslav Otašević.

„Taj sloj sigurno nije ispario već je ušao u sam proizvod, odnosno ručak koji smo kuvali“, dodaje tehnolog.

Koliko će to biti opasno za ljude zavisi od proizvođača, odnosno od vrste emajla, dodaje Otašević. Neki emajli sadrže nikl, kadmijum, koji su izizetno kancerogeni, izazivaju i hormonske poremećaje i uopšteno jako loše utiču na zdravlje.

Za odlaganje hrane često koristimo i plastične posude. Da li su toksične zavisi pre svega od toga o kojoj plastici je reč.

„Mi ne smemo da ubacujemo vrelu hranu u plastiku jer postaje nestabilna pogotovu kada je reč o kuvanim jelima koja sadrže vodu ili nekim sosevima ili supama. Jer sve što sadrži vodu, a znamo da je voda jako polaran molekul sposoban da otkine delove plastike, ta plastika prelazi u sam sadržaj, odnosno prelazi u proizvod koji smo skuvali“, objašnjava Otašević.

Kada je reč o tiganjima važe ista pravila kao i sa šerpama. Čim je oštećen treba ga izbaciti iz upotrebe.

„Postali smo malo razmaženi i ne biramo tiganje po kvalitetu nego po tome koliko se lepi hrana i koliko je lakše skuvati ili ispeći. Međutim, moj savet i svih stručnjaka je da se koriste materijali koji su inertni, koji nemaju nikakve premaze. Znači, ta kontaktna površina izemeđu hrane i šerpe da ne bude premazana ničim“, naglašava tehnolog.

Plastična ambalaža je označena određenim brojevima. Ukoliko smo se već opredelili za plastično posuđe, inženjer tehnologije hrane preporučuje da je najpouzdanija ona sa oznako dva.

„Reč je o plastici najveće gustine koja je najmanje podložna oštećenjima. Što se tiče ostalih brojeva, četiri i pet su nešto između, a tri i šest treba izbegavati“, kaže Otašević.

Kada je reč o kuhinjskom posuđu inženjer prehrambene tehnologije, Miroslav Otašević, tvrdi da je najbolje koristiti nerđajući čelik koji nema nikakve premaze.