Da li naša koncentracija zavisi od toga šta jedemo

Da li hrana zaista može da utiče na koncentraciju ili je to samo mit ili možda placebo, pa smo umislili da nam nešto prija pa bolje razmišljamo kada smo to nešto jeli? Nutricionista odgovara da zaista postoje namirnice koje su dobre za vid, za srce i ostale organe, ali da mi mozak, kao vrlo važan organ, često zapostavljamo.  

„Danas u praksi kada pitamo nekog kakva mu je pažnja, koncentracija, da li je razdražljiv, ima promene raspoloženja, odgovor je često 'da', čak i kod mlađih ljudi“, navodi nutricionistkinja Marija Stajić i dodaje da je generalno problem u našoj savremenoj ishrani koja je oskudna nutrijentima, koja se najčešće pripisuje starima.

„Stari loše iskoriste nutrijente iz namirnica. Loše im je organizovana ishrana, a sada se sve to prenosi na mlade“, dodaje. „Generalno hrana koju jedemo utiče i na naše raspoloženje, i na naše kognitivne sposobnosti, takođe na učenje. Prosto negde moramo voditi računa o tome šta jedemo“, naglašava nutricionistkinja. 

Koje namirnice poboljšavaju, a koje pogoršavaju koncentraciju

Važno je znati da trans masti, koje takođe mogu negativno uticati na koncentraciju, ima u prženoj i pohovanoj hrani, margarinu, pekarskim proizvodima kao što su lisnata testa, pa bi ih valjalo izbegavati kada nam je potrebno više koncentracije. 

„Ono što bih volela da dodam za veštačke zaslađivače, čak za aspartam koji se nalazi u gaziranim sokovima, u žvakama – postoje studije da je negde povezan sa pažnjom, koncentracijom i sa Alchajmerom, tako da ono što bi trebalo da izbegavamo zaista jesu ti gazirani sokovi“, napominje Stajićeva.  

Da li kafa ili „bobice mladosti“ bolje utiču na koncentraciju?

Večita je dilema o tome da li treba piti dosta kafe kada radite nešto i hoćete da se razbudite, pa je nutricionistkinja objasnila kakav uticaj kafa zaista ima na koncentraciju.

„Kafa zaista ima tu reputaciju. Da, ona dobro utiče i na energiju i na koncentraciju, budnost, međutim, to je u nekoj umerenoj količini. Kofein ima neke svoje nuspojave i negativan efekat na organizam, pa tu ne treba preterivati. Radije bi trebalo birati tu hranu koja ima antioksidanse, koja prosto čisti organizam od tih slobodnih radikala i samim tim naša koncentracija je bolja“, napominje nutricionista i predlaže da je u svrhu poboljšanja koncentracije bolje uzeti borovnicu. 

„One u sebi imaju taj pigment i najčešće se zovu 'bobice mladosti'. Kao takve jako lepo utiču na pažnju, pa je moj savet da kada učimo umesto te kafe ili neke čokoladice, da se onako usput konzumiraju bobice, bilo koje, ali borovnice se posebno izdvajaju kao korisne“, savetuje Marija Stajić. 

Čokolada

„Manje-više nema nikog ko ne voli čokoladu, a moram da napomenem da je tu bitan kakao, znači čokolada sa što većim procentom kakaoa jer je on jako važan izvor polifenola i korisnih antioksidanasa koji pomažu mozgu. Bela mlečna čokolada – ne, nego crna sa što većim procentom kakaoa, ali isto tako i kakao kao napitak možemo spremati“, predlaže gošća RTS Ordinacije.

Takođe je posavetovala da to ne znači da treba da pojedemo celu crnu čokoladu, već da je jedna štanglica sasvim dovoljna. Može u kombinaciji sa bademom, lešnikom ili orahom, a to daje i energiju, ali hrani i naš mozak i utiče na koncentraciju.

Orašasti plodovi

Često se čuje da orah utiče najviše na koncentraciju jer i sam izgleda vrlo slično mozgu, ali je nutricionista napomenula da osim oraha i drugi orašasti proizvodi imaju neke benefite, tako da ne treba da se koristi samo orah već i badem, lešnik, semenke kao što su lan, i golica.  

Jaja

Jaja su odlična za mozak i najčešće su izvor dobrih masti.

„Mi se plašimo jaja, i dalje imaju tu reputaciju, a nema potrebe. Jaja sadrže holin, koji odlično utiče na stvaranje neurotransmitera acetil-holina, koji je opet dobar za pamćenje“, objasnila je Marija Stajić i rekla da bi zato ona posavetovala jedno kuvano jaje tokom učenja. 

Žalfija

Iako je žalfija dobra za koncentraciju, uvek treba imati na umu da postoje i osobe kojima se ne savetuje konzumiranje žalfije.

„Nju najčešće koristimo za spoljašnju upotrebu i zaista mogu da postoje neke kontraindikacije – da li su u pitanju deca ili neka terapija, kod epilepsije se ne savetuje, zatim kod žena koje imaju dominaciju estrogena, ali ako mi dodamo svežu žalfiju prilikom pripreme nekog mesa, to može da bude korisno.“ 

Zeleni čaj

Zeleni čaj je veliki izvor kofeina i tu moramo biti obazrivi.

„Recimo, osobama koje imaju problem sa varenjem ili sa nekim digestivnim smetnjama može zeleni čaj da pravi neke tegobe u kao što je gorušica ili oštećena sluznica, peckanje stomaka itd.“, i zato, iako je antioksidans, savetuje ipak umerenu količinu zelenog čaja. Napominje i da zeleni čaj može da bude zamena za kafu, te da ne bi trebalo da se konzumira i jedno i drugo.     

Kada dehidriramo, i naš mozak pati

Jako važna stavka jeste voda. Kada nemamo dovoljno vode, kada je unos vode slab naš mozak pati.

„Prosto, mozak je i u vodi, on je sav u vodi i treba da unosimo vodu. Znači, loša koncentracija, pad energije, magla... sve su to znaci koji ukazuju da moramo voditi računa koliko pijemo vode“, upozorava Marija Stajić i naglašava da o tome zaista mora da se vodi računa jer ljudi ne piju vodu. „Kroz praksu sam se zaista susrela sa time da po 500 mililitara u toku dana popiju, a to je jako malo.“    

Osim vode, unostimo i drugu tečnost kao što su čajevi, kafa, sokovi, ali kafa kao diuretik nije poželjna, pa se zato zaključno preporučuje ono čuveno: „uz šoljicu kafe – čaša vode“.