Svet pati od pandemije nesanice – karantin, briga i „plava svetlost“ glavni uzročnici

Svi po malo poremete spavanje oko novogodišnjih praznika, ali se većina brzo vrati uobičajenom ritmu. Međutim, sve više ljudi ima nesanicu i ne može da zaspi do zore.

Doktor Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i neurofiziolog Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da poslednja posmatranja pokazuju da je tokom pandemije kvalitet spavanja narušen tokom pandemije i da sve veći broj ljudi sve kraće spava.

„Spavanje je vitalan fiziološki proces bez kojeg bi normalan život bio nemoguć. Ne samo da se telo tokom spavanja odmara, već se memorija konsoliduje. Tokom dana sve informacije koje primamo se skladište u privremenu memoriju, a tokom spavanja se prebacuje u dugotrajnu memoriju“, kaže Hrnčić.

Osim toga, spavanje je jako važno i za druge telesne sisteme, poput odbrambenog i da od količine i kvaliteta sna umnogome zavisi imuni odgovor tela.

Od čega zavisi kako ćemo spavati

Spavanje je regulisano takozvanim procesima C i S – homeostatskim mehanizmima koji omogućavaju spavanje, a koji su u karantinskim uslovima bili značajno narušeni.

„To što smo imali veću količinu slobodnog vremena nismo iskorišćavali za duže spavanje, nego većim brigama i razmišljanjima“, objašnjava Hrnčić.

Ono što je takođe doprinelo problemima sa snom jeste što su se ljudi okrenuli digitalnom svetu u karantinskim uslovima, što je značilo veću upotrebu uređaja koji emituju „plavu svetlost", koja narušava lučenje melatonina – osnovnog hormona potrebnog za spavanje.