Slomljeno srce nije samo metafora za ljubavnu bol

Kardiolozi znaju da srce može da se „slomi“, kaže gost Jutarnjeg programa, dr Dalibor Dragišić, kardiolog Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović“, i podseća na narodnu izreku „prepuklo mu srce“ ili da je neko umro od tuge.

„To je zapravo jedan novi entitet u medicini koji su japanski naučnici istraživali. Oni su započeli istraživanje među žrtvama zemljotresa koje oni često i mnogo imaju i ustanovili da je dosta ljudi umrlo sa kliničkom slikom koju mi nazivamo akutni koronarni sindrom, odnosno najčešće su umrli pod slikom infarkta, a u stvari nisu našli začepljenje krvnih sudova“, objašnjava dr Dragišić.

Tek posle 2000. godine u medicinu ulazi termin kardiomiopatije izazvane stresom, ili kako su ga japanski naučnici nazvali, takocubo kardiomiopatija. Zanimljivo je, objašnjava kardiolog, zašto su tako nazvali ovaj sindrom. Slomljeno srce izgleda kao zamka za lignje koju koriste japanski ribari.

„Vrh srca se proširi kao balon, a deo koji ispumpava krv, on nije oštećen i to izgleda kao baloniranje srca. Mi to možemo da vidimo na ultrazvuku ili možemo da vidimo tokom procedure u angiosali, kada pacijentu uradimo snimanje leve srčane polovine, odnosno leve komore“, objašnjava doktor.

Okidač je stres, ali ne svaki

Okidač jeste sres, ali jak emocionalni ili fizički stres. U literaturi su dokumentovani podaci da su to najčešće težak emocionalni stres prouzrokovan gubitkom voljene osobe, raskid dugotrajne veze, nasilje u porodici. Čak i pozitivan stres može da bude okidač, kao na primer, dobitak na lutriji. Ovo se dešava kod malog procenta ljudi, ali se dešava, napominje dr Dragišić.

„To silno oslobađanje hormona stresa nečija srca ne mogu da izdrže i dovešće do toga da ti krvni sudovi kojima srce samo ishranjuje sebe, da se zgrče, da se taj deo srca ne ishrani i nastaće raznorazne posledice koje mi viđamo“, objašnjava sagovornik Ivane Božović.

Simptomi slični infarktu

Simptomi sindroma slomljenog srca i infarkta su u početku identični, čak i promene EKG-a mogu da budu toliko slične infarktu miokarda. I bol i klinička slika izgledaju potpuno isto, a kardiolozi tek naknadno posle snimanja krvnih sudova mogu da postave pravu dijagnozu.

Oporavak srca traje par dana ili nekoliko nedelja, ali kod malog broja pacijenata ne dolazi do oporavka, a dešavaju se i smrtni ishodi.

Žene i stariji su ugroženiji

Sindrom slomljenog srca, kako navodi dr Dalibor Dragišić, češće se javlja kod starijih osoba, mada je u literaturi zabeležen i slučaj deteta od 10 godina.

„Žene su generalno ugroženije posle menopauze jer ih više ne štiti estrogen, hormon koji ima protektivnu ulogu zaštite srčanog mišića. Zato i u opštoj populaciji starosti od 50 ili 60 godina ima više žena obolelih od angine pektoris, a kod muškaraca se javlja već oko 40. godine“, napominje kardiolog.

Prevencija

Preventivnih mera protiv akutnog stresa, nažalost, nema napominje dr Dragišić. Dešava se i kod hroničnog stresa da dolazi do pojave ovog sindroma i zato jedna od preventivnih mera jedino može biti psihološko savetovanje.

To što se čini da je pojava ovog sindroma u porastu, dr Dragišić smatra da je prouzrokovano boljim dijagnostičkim metodama i sredstvima, tako da su nekada takve pojave prolazile neprimećene i bile pripisivane klasičnom infarktu.

Takođe, savremeni način života čini da smo izloženiji stresu.

Lečenje

Proces lečenja se sprovodi u skladu sa komplikacijama, odnosno simptomatski i leče se posledice. Ukoliko je došlo do srčanog popuštanja, leči se srčana slabost. Ako pacijent ima poremećaj ritma, koristiće lekove za razređivanje krvi. Ukoliko se stvori tromb, takođe istu terapiju.

Ukoliko se otkriju drugi kardiovaskularni problemi, takođe će biti propisana adekvatna terapija.