Okružuju nas i utiču na zdravlje – domaći naučnici spremni za analiziranje efekata toksičnih metala

Jedan od nagrađenih naučnih projekata Fonda za nauku, proučavaće uticaj toksičnih metala kojima smo izloženi u razvoju endokrinih poremećaja.

Rukovodilac tima koji radi na projektu je dr Aleksandra Buha Đorđević, docentkinja na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. 

Posle bombardovanja 1999. godine, u našoj zemlji je počelo više da se govori o zagađenju životne sredine, naročito zemljišta, vode i vazduha – svega onoga što nas sistemski okružuje, ili hrani, ili truje.

„Naše zdravstveno stanje je proizvod genoma i ekspozoma. Ekspozom predstavlja sredinski pandan genomu, dakle, to su sve izloženosti iz spoljašnje sredine. Naš organizam reaguje tako što njegovo zdravstveno stanje zavisi i od genoma i od ekspozoma. Brojna istraživanja su pokazala da hemikalije koje su prisutne u našoj životnoj sredini, se mogu dovesti u vezu sa brojnim bolestima, kardiovaskularnim poremećajima, karcinomima i poremećajima endokrinog sistema", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu, dr Buha Đorđević.

Dodala je da u poslednjih nekoliko godina, navedene bolesti beleže porast incidence na globalnom nivou. Pošto je za njih, kako navodi, „mala genetska osnova", zaključuje se da hemikalije kojima smo izloženi – utiču na njihov nastanak. Nazivaju se endokrini ometači jer remete endokrini sistem u organizmu čoveka.

„Hemijski su raznorodni i, nažalost, ima ih svuda – u hrani, proizvodima za ličnu negu, ličnu higijenu, u sredstvima koja se koriste u domaćinstvu, kozmetici. Prosto smo okruženi njima svuda i izloženi smo im svakodnevno", izjavila je dr Buha Đorđević.

„Mi ćemo ispitivati uticaj toksičnih metala kao što su živa, kadmijum, arsena, kojima smo izloženi putem vode, putem hrane i to svakodnevno", dodala je.

Navela je da su nedavno u okviru nedavnog istraživanja u SAD, u krvi novorođenčeta, istraživači pronašli više od 200 različitih hemikalija, od kojih mnogi imaju efekte na endokrini sistem.

„Regulativa za ove hemikalije postoji ali sve je glasniji stav naučnika da ona prosto ne prati dovoljno ono što je nauka u međuvremenu pokazala o njima", izjavila je dr Buha Đorđević i dodala da je reč o tome da smo izloženi „koktelu toksičnih materija" i da nikada nismo izloženi samo jednoj supstanci.

Istraživanje mehanizama toksičnosti 

Govoreći o projektu „Dekod ekspo", rekla je da je cilj da se doprinese dekodiranju ekspozoma, o čemu se ne zna dovoljno, ali da na njega „možemo da utičemo". Cilj je da se dođe do saznanja o tome kako izgleda ta reprezentativna smeša za našu populaciju Srbije, kako utiče na ljude, šta izaziva i koji su mehanizmi toksičnosti.

Prvi rezultati projekta očekuju se početkom sledeće godine. Očekuje se i saradnja sa istraživačima sa Kembridža. Na domaćem terenu, mnogo znači pomoć Fonda za nauku.

„Osnivanje Fonda za nauku je velika prekretnica za nauku u Srbiji. Nauka je jedan proces koji je svuda isti, i isti se zahtevi postavljaju pred naučnike u Srbiji, kao što se postavljaju pred naučnike iz najvećih evropskih i svetskih naučnih centara. Tako, da bismo mi imali istraživanja koja su kompetitivna i prepoznata od strane svetskih istraživača, potrebno je da imamo podršku, a to je ono što nam Fond za nauku zaista daje", izjavila je Aleksandra Buha Đorđević.