Srbija prva u Evropi po smrtnosti zbog zagađenja životne sredine

Usled različitih vidova zagađenja životne sredine, u Srbiji godišnje prerano umre 12.000 stanovnika. To našu zemlju stavlja na prvo mesto u Evropi, ali i kao jedinu evropsku državu, među prvih deset u svetu. Od posledica zagađenja vazduha, i na otvorenom i u zatvorenom prostoru, umre 6.000 ljudi, pokazuje studija Svetske zdravstvene organizacije.

„Mogu biti bolesti disajnih puteva, može biti povećan i broj slučajeva infarkta i broj šlogova. To što je bitno za ljude da znaju, treba nešto preduzeti na području zaštite životne sredine i to mislim da je ključna poruka tih različitih analiza“, naglašava dr Marijan Ivanuš, direktor Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji.

U poslednjem godišnjem izveštaju naše Agencije za zaštitu životne sredine, svi veliki gradovi su imali zagađen vazduh, a uzroci su saobraćaj, ložišta, industrija, termoelektrane.

„Pronašli smo da je Beograd pod povećanim kancerogenim rizikom zbog prisustva arsena iz tog lignita koji nam vazduhom stiže iz Termoelektrane u Obrenovcu. U urbanim zonama imamo veći uticaj saobraćaja, dok u suburbanoj zoni imamo veći uticaj, naročito u jesen, spaljivanja biljnih ostataka sa njiva“, navodi dr Dragana Đorđević, rukovodilac Centra izvrsnosti za hemiju i inženjering životne sredine IHTM Univerziteta u Beogradu.

Hiljadu ljudi godišnje umre usled zagađenja na svom radnom mestu. Od trovanja olovom 1.300 ljudi.

„Problem je nagomilan godinama, mogu se preduzeti mere, videli smo da je Peking za šest godina prepolovio koncentraciju malih, najmanjih čestica koje su i najštetnije“, napominje primarijus dr Elizabet Paunović, konsultant UN za zdravlje i životnu sredinu.

U zemljama koje najviše brinu o životnoj sredini i imaju najčistiji vazduh i smrtnost je najmanja. Godišnje usled zagađenja umre manje od 50 ljudi na Islandu, u Izraelu, Finskoj, Irskoj, Švedskoj, Norveškoj.