Preminuo Predrag Vranešević, osnivač Laboratorije zvuka

Predrag je sa bratom Mladenom osnovao grupu Laboratorija zvuka. Bio je jedan od najkreativnijih muzičara moderne scene Novog Sada koja je nastala sedamdesetih godina.

Rođen je u Novom Sadu, u maju 1946. godine. Prvo pojavljivanje u javnosti bilo je sa grupom The Best Nothing.

Laboratorija zvuka je objavila albume „Telo” (1980), „Duboko u tebi” (1982), „Nevinost” (1986) i „Nema niđe te ljepote” (1996).

Peđa i Mladen Vranešević sarađivali su sa nekima od najsmelijih reditelja sa naših prostora Karpom Aćimovićem Godinom i Želimirom Žilnikom, kao i sa Draganom Kresojom.

Radili su muziku za uspešne i nagrađivane filmove „Splav Meduze”, „Oktoberfest”, „Još ovaj put”, „Pun mesec nad Beogradom”, „Original falsifikata”, „Kraj rata”, kao i „Artificial Paradise / Umetni raj”, koji je poslednji film iz Jugoslavije prikazan na Kanskom festivalu.

Publika takođe pamti njihovu muziku za popularne televizijske serije „Poletarac”, „Fore i fazoni”, „Varošarije”, „Priče iz Nepričave”.

Peđa Vranešević je sa Žilnikom bio koautor „Gastarbajter opere” u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu koja je sa velikim uspehom izvođena više sezona.

Samostalno i sa bratom, Vranešević je pisao muziku za pozorište, sarađujući između ostalih reditelja i sa Dejanom Mijačem, Dimitrijem Đurkovićem, Vidom Ognjenović, Paolom Mađelijem i Duškom Jovanovićem, u predstavama „Smrt trgovačkog putnika”, „Oluja”, „Prenoćište”, „Obešenjak” i drugim.

Predstave s muzikom Vraneševića izvođene su u Narodnom pozorištu u Beogradu i Sarajevu, Beogradskom dramskom, Pozorištu „Duško Radović” i svim većim teatrima sa prostora Jugoslavije.

Veliku pažnju publike i medija braća Vranešević izazvala su 1984. u Londonu, nastupajući pet večeri za redom u prestižnom Institutu savremene umetnosti sa muzičko-tekstualno-vizuelnim performansom „Uzjahati konja svetog Marka”.

Za umetnički rad i doprinos Vraneševići su nagrađeni „Bronzanim zmajem” u Krakovu, dok su i Peđa i Mladen zasebno dobili zlatne medalje i nagrade za životno delo na Festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma u Beogradu.

Vranešević ostaje upamćen kao jedna od najkreativnijih ličnosti moderne novosadske kulturne scene, koja se formirala tokom šezdesetih i sedamdesetih, inspirisana podjednako popularnom muzikom svog doba i avangardnom umetnošću. Njegov veliki opus obuhvata inovativnu rok, filmsku i pozorišnu muziku, kao i scenska dela.

Njegova bogata karijera takođe obuhvata i konceptualnu umetnost, vezanu za novosadsku Tribinu mladih, gde je početkom sedamdesetih zajedno sa Miroslavom Mandićem bio urednik filmskog programa. Odatle je došlo nadahnuće za konceptualan pristup u radu Laboratorije..., koja je predstavljala duhovito i nekonvencionalno osveženje u jugoslovenskoj pop muzici.

Peđa Vranešević je 1972. diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Do 1981. radio je u novosadskom „Urbisu” (jedan od najznačajnijih stručnih poduhvata bilo mu je urbanističko i prostorno rešenje Novog naselja). Zatim prelazi u slobodne umetnike, a 1990. zaposlio se kao muzički urednik u Radio-televiziji Novi Sad.

Bio je donedavno muzički aktivan, praveći novu muziku iz ličnog zadovoljstva i objavljivao je na Jutjubu. Kao što je rekao u jednom intervjuu: „Zastupam tezu da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju”.