Profesor Dejan Ilić: Ponoviti istu grešku je glupost

Gostujući u Jutarnjem programu, profesor Dejan Ilić, koji ove pandemijske dane provodi u svom rodnom selu Selevcu kod Smedereva i brine o voćnjaku i šljivama, napominje da koga jednom nesreća zadesi, onda on ne ponavlja istu grešku, što je i jedna od preporuka koju bi želeo da uputi mladima.

„Svima je dozvoljeno da prave greške, ali istu grešku ponoviti je izraz gluposti“, kaže dr Ilić.

Naime, epidemija ptičjeg gripa profesora Ilića je zatekla u Singapuru i zbog različitih procedura bio je prinuđen da provede 31 dan u karantinu, zatvoren u hotelskoj sobi. Zato je, kada se u decembru počelo govoriti o novom virusu u Kini, s obzirom na to da kompanije „Varta“ i „Ari“ imaju proizvodne kapacitete u celom svetu, poslao prijatelja Markusa Čana da ode do Kine i sazna šta se dešava. Tako da je već 24. decembra znao da je koronavirus znatno opasniji od virusa ptičjeg gripa. Zato je još tokom novogodišnjih praznika počeo sa premeštanjem određenih proizvodnih kapaciteta iz Kine u okolinu Singapura i pored negodovanja nadzornog odbora, koji je strahovao zbog troškova.

„Svi su znali šta se dešava još u decembru, a posebno 24. februara kada je Svetska zdravstvena organizacija objavila podatke i oni koji to nisu shvatili ozbiljno, nisu se pripremili. Zato moram da odam priznanje našem predsedniku koji je uspeo da ubedi stručnjake da na vreme preduzmu odgovarajuće mere i tako sprečimo veće žrtve, što je Srbija i uspela“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Kao neko ko je na čelu tako uspešne kompanije, kao čovek koji je studirao sa Angelom Merkel, bio na rođendanskoj proslavi Vladimira Putina, družio se i sarađivao sa Stivom Džobsom profesor Ilić napominje da je za uspeh važno osluškivati šta drugi misle, a ne samo šta govore. Navodi da je dosta naučio putujući kroz Aziju, posebno Japan. Njihov način razmišljanja o tome kako unaprediti i olakšati čovekov život motivisali su ga da se posveti radu na baterijama.

„Znači, uvek treba oslušnuti i poslušati šta drugi kaže i iz toga izvući ono najpametnije i ono što vama odgovara. Graditi svoj mozaik u tom složenom svetu gde ćete moći da ispoljite svoj talenat. I treća, veoma važna vrlina je znati da se to primeni u praksi. I znati sebi priznati da niste talentovani za sve“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Mladima savetuje da nemaju jednog uzora već da od svakoga „ukradu“ ponešto. On lično se divi Tesli i pita se zašto ne iskoristimo njegov način razmišljanja, jer ako je on tvrdio da se struja može prenositi bez ikakvih provodnika, zašto ne razmišljamo u tom smeru kako da se zaštitimo od virusa. Bavimo se virusom i lekovima, a ne razmišljamo kako to suštinski da sprečimo. Divi se i Stivu Džobsu, koji je unapred znao da će nešto biti toliko intrigantno za mlade ljude, i napravio ajfon.

„On nije bio naučnik i pronalazač, ali je bio genije da proda i da nas ubedi da je to tako i da to treba da uradimo. Zatim, doktor Suzuki, čovek koji je vodio 'Tošibu' i od koga sam najviše imao da 'ukradem', a koga sam samo nekoliko puta sreo. Vodio je ogromnu firmu koja je bila pred bankrotstvom, a napravio je da smo imali prve 'Tošibine' kompjutere još početkom osamdesetih godina. Tačno je znao šta želi. Tri godine nas je držao da uradimo to što mu treba. Znači, upornost i ta vidovitost da nešto treba da uradite je nešto što se uči kroz život i kontakt sa ljudima“, dodaje profesor.

Električni automobili su trenutno hit u svetu. Skoro svi veći proizvođači najavljuju da će do 2025. godine preći na električni pogon. Najveći izazov za proizvođače takvih automobila je trajnost baterije. Profesor Ilić je na čelu jednog od najkrupnijih industrijskih poduhvata u Nemačkoj – automobila na električni pogon. Tvrdi da je procena da će taj proces biti završen do 2025. godine preoptimistična i da neće biti ostvarena.

„Pitanje je kako se osloboditi dve važne tačke – postići bezbednost i osloboditi se rezervoara za benzin i staviti bateriju i, naravno, pitanje cene. Baterije su ono što ograničava električne automobile. Sigurnost i cena. Nemci su vodeća sila u Evropi po broju proizvedenih automobila i firmi koje su zainteresovane da što pre dođu do svog akumulatora za elektromobile. Na tome se dugo već radi“, naglašava dr Dejan Ilić.

Podseća da je Angela Merkel postavila zahtev da pre nego što ode sa mesta kancelara želi da vidi milion električnih automobila na nemačkim putevima, ali nije siguran da će se u tome uspeti, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, prof. dr Dejan Ilić.